ЧЕСТИТКЕ

Прошло је време када смо за новогодишње празнике добијали честитке. Мислим на оне писане руком и послате поштом, које смо ређали на витрини или испод јелке. Уз лепе жеље с њима су стизали наклоност, поштовање, пријатељство и пригодни сликовни садржај. Још увек је понека остала међу породичним фотографијама.

 Но, нису оне чиниле део свечаске атмосфере само у данима око Нове године и Божића. Поводи за честитање били су и други битни животни догађаји и празници, те су их пратиле и посебне врсте честитки: славске, ускршње, бајрамије, рођенданске, именданске, осмомартовске, љубавне, поводом рођења детета или венчања, а било је и оних са репродукцијама уметничких дела, шаљивим илустрацијама...

Ипак, новогодишње и божићне честитке су биле најбројније, различитих начина израде и мотива. Божићним честиткама доминирају и мотиви бадњака, сламе, анђела, представe Христовог рођења. Дуго су овим честиткама доминирали и идилични зимски пејзажи, слике птица и јелена, градови под снегом, камини, свеће, звона, флаше шампањца, анђели, календар са назначеним 1. јануаром или сат са казаљкама који показују поноћ, богата трпеза, украшене јелке. Чести су и мотиви који указују на срећу: насмејана деца са поклонима, детелина са четири листа, потковица, прасе, оџачар, печурке... Тек касније најчешћи мотиви постају јелка, Деда Мраз, санке, ирваси и слично. Уз слику, на предњој, аверсној страни били су наведени и натписи Срећан Божић, Христос се роди, Мир Божји Христос се роди, Sretan Božić, Срећна Нова година, Весели божићни празници...

Све је то, на овим нашим просторима, почело још половином 19. века, када су разносачи новина, поштари и димничари имали обичај да стиховима честитају Нову годину онима у чије куће су залазили. Обично су то чинили усмено или су песме штампали на летку или разгледници делећи их својим муштеријама. Слање поштом је тада била ређа пракса. Најпре је 1873. у поштански промет уведена дописница, а прве серије разгледница у издању књижаре Велимира Воложића у Поп Лукиној бр. 2, 1895. Једну од њих Валожић је послао колеги књижару Петровићу у Чачак, честитајући му Нову 1896. годину.

Прве честитке су, као поштанске карте, настале на иницијативу наручилаца у исто време од пређашњих илустрованих дописница. Штампане су поводом различитих празника, значајних јубилеја, годишњица... Биле су правоугаоног облика, израђене на картону, на предњој страни је била илустрација с већ одштапаном празничном поруком, а на полеђини део предвиђен за адресу и исписивање текста.

Убрзо су стекле популарност, пре свега, оних који су их куповали, писали и слали. Вероватно је томе допринело укључивање уметника, фотографа, илустратора, издавача и штампара у процес њиховог визуелног осмишљавања. Графичком изгледу и ликовном обликовању честитке поклањала се посебна пажња.

О издавачавима и местима где су се честитке могле купити, податке откривају новински огласи књижара и дуванџија.

Oglasi prodavaca čestitki u dnevnoj i nedeljnoj štampi 1889 - 1921.

Новосадска Књижара Учитељског друштва „Натошевић“ је 1911. године објавила и публикацију „Како се пишу писма: (коресподенција): упутство за трговце, занатлије и за свакога“  у којој су дати својеврсни модели различитих врста писане коминикације за различите прилике.

Већ 1904. промет разгледница и честитки достигао је 5.5 милиона.

Мода слања честитки била је жива између два рата. Када је технологија израде фотографија постала једноставнија, било је довољно да се на полеђини фотографије залепи марка и испише адреса, па је фотографија, у поштанском саобраћају, постајала разгледница или честитка. Та варијанта је коришћена код мањих тиража, за мали број прималаца. Једна од таквих је и честитка чика Ставре Костића, достављача телеграма и хитних пошиљки из Крагујевца.

Уз новине које је грађанство прихватало из западне Европе било је и слање честитки за одређене празнике, првенствено за Божић и Ускрс. „Касније се појављују честитке посвећене другим празницима: Новој години, породичним славама итд. Временом се усталио обичај честитања поводом важних догађаја у животу појединих чланова породице: рођења, крштења, веридби, венчања и др. Од 50-тих година се редовно размењују честитке поводом празника и важних догађаја, најчешће Нове године, рођендана, пунолетства, полагања матуре, полагања дипломског испита, магистратуре, доктората, поласка у војску, али и међународног Дана жена (8. марта).

Али, тек после Другог светског рата се чешће честитке шаљу поштом, да би кулминацију достигло седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Тада честитке постају најпознатији вид празничне комуникације. Подаци показују и да се осамдесетих година, током новогодишњих празника у Србији, слало између 30 и 40 милиона честитки.

Развојни пут празничних честики, за сад, се завршава у првој деценији овог века, са неочекивано популарним порукама које се шаљу мобилним телефонима и мејловима. На овај начин, потврђује се и ранија пракса њеног прилагођавања актуелним начинима комуникације.

Може бити да сам носталгична. А ви?

Аутор: Ивана Јаношевић