Кад помрле дереглије васкрсне опала вода
по сумњи клија дивље семе
мој деда гомила у рукав не тако гладно време
оморављена земља о распетост свода
зелена сава у протоку летос
ивицу Срема растапа очима
опозиција му је брисала нос кажу
влада га молила да главом клима
језик му рекоше није служио много
ћутао је кад није хтео кад је мого
да грми да сева да стаче ветар
семе да сеје да жање нектар
у Oбреновцу пре првог рата
ишао је гркињи кажу
на сави на пецању крадљивци времена
лажу лажу
кад помрле дереглије васкрсне опала вода
по сумњи ниче дивље семе
албанија му олупина од брода
задрињен шљунак о одломљено време
Аутор: Коста Лозанић