”МЕДЕЦИНА”

БИЋЕ ДА ЈЕ БИЛО ЕФИКАСНО

Кад човека бољка или каква мука нападне, одмах гледа како да је се што пре ратосиља. Како зна и уме. Својевремено, прибегавало се најчешће народној „медецини“, опробаним рецептурама, походиле врачаре и травари, извори лековите воде, а у зла доба кад од свега другог не буде никакве вајде, и до лекара се ишло. Начин живота, историјски догађаји и свеколики прогрес доносили су и наметали нове прилике и навике, условљавали да се човек њима прилагоди и гура даље. Доносили су и различите проблеме, од оних белосветских, до сасвим личних. Здравље је увек било најпрече, те су се као решења појединих мука које су тиштиле и мориле обичан свет, појављивала многобројна средства која су гарантовала бољитак. Да је добра намера преовлађивала нећемо сумњати, мада не треба занемарити ни „пословичност“ оних увек спремних да најпре профитирају.  

Пре свега, у апотекама су се могле пронаћи разне лекарије. О њиховом делотворном дејству искуства су се преносила од уста до уста, али је о њима извештавала и тадашња штампе. Тако је апотека Ј. Шнајдера из Решице у Јужној Угарској (данас припада Румунији) 1898. године за костобољу понудила Кокаин ракију, своју заштитну марку, „средство које ни у једној кући неби смело фалити, јер је најбоља и најсигурнија ракија, изнутра се употребљује против грчева, против повраћања, немање апетита, споља севотине, зубобоље, испадање косе...“ Будући да се ово средство широког спектра деловања могло набавити само у апотеци, а и по бројности излечених, биће да је било ефикасно.

Орао: велики илустровани календар за 1898.

Дешавале су се људима и разне незгоде, тешко су се повређивали, те остајали „обележени за цео живот“. Др Филип Шенвалд, специјалиста за вештачке очи, боравио је у београдском хотелу „Српски краљ“ крајем септембра 1909. године. Своје производе је правио „нарочито за сваку муштерију“, нудећи решење онима који су остали без једног ока.

Политика, 28. септембар 1909.

У радњи Бертолда Гроса у Балканској улици могле су се набавити мидери, утеге, брухбанди и разни други „специјалитети“ по најумеренијим ценама.

Мали журнал, 12. август 1911.

За проблеме за живцима ефикасност је гарантовао Нервозан, патент бечког доктора Франсоа Штор Парка који се могао набавити у апотеци „Код кључа“ Константина Т. Богатинчевића. Захваљујући се на указаној помоћи, они који су га користили (за личну употребу или за супружнике) истицали су брзо и благотворно дејство, препоручивали другима а наручивали и још покоју дозу. Било је то 1911/12. године.

Мали журнал 2. фебруар 1912.

У годинама које су обележили балкански и Први светски рат, било је објава за различита ортопедска помагала. Чини се да је број рањених којима су била неопходна, утицао да понуда буде широка. Једина радионица за израду вештачких ногу и руку и свих ортопедских апарата, са сопственим никлерајем и шлајферајем са електричном снагом у Београду држао је Краљевски дворски оптичар С. Шајнесонов. Асортиман је био допуњен и другом робом, сасвим друкчије намене: никлованим, сребрним, златним наочарима и цвикерима, лорњонима за даме, мерним инструментима за разне намене, „кодаковим“ фотографским апаратима и електричним џепним лампама.

Радничке новине, 2.6.1914.

А Г. Иделзон је у својој радионици 1918. године према лекарском упутству израђивао ортопедске апарате и вештачке ноге по моделу.

Радничке новине, 2.6.1914.

У деценијама које су уследиле, у понуди се нашао и Сексурзан, ефикасан лек и код жена и код мушкараца, „за уклањање сексуалне изнемоглости и свакојаких поремећаја са трајним дејством“. Кад је већ проблем био такве природе, онај „сексуалтерапеутикум“, па још по бечкој рецептури, уливао је поверење.

Политика, 2. септембар 1930.

Водила се брига и о физичком изгледу – да се буде што лепши, затегнут... Даме су у томе предњачиле, разуме се. Један од предлога је патент др Ник. Кемењија из Кошица у тадашњој Чехословачкој – Ideal Mixture, који „доводи брзо неразвијене мршаве груди до најлепшега цвата, развоја и учвршћења“. Прави спас за даме које су маштале о „замамљивој напетости и заобличености“! Успех је гарантован већ по четворонедељној употреби. Па, како онда да се не испроба!?

Време, 14. октобар 1930.

А и физичка активност је могла да помогне. Виткост је и тих година била идеал коме су даме тежиле. Справе за вежбање, илити „апарати за покретање зглобова у рамену и јачање дисања“ већ су се користили у богатом не тако далеком свету. Нису чак ни изгледали тако страшно, штавише некако љупко.

Било је и других новотарија и савета који су, судећи по сликама у илустрованој штампи, били, ипак, тежи начин да се до жељеног исхода дође. Уосталом, зар се то уопште доводи у питање?!

Недељне илустрације, 8. април 1928.

Овај скроман преглед, не може да прође без Бенцедрина. Амерички научник и лекар Вилфред Блумберг је 1939. године стручној јавности представио своје средство које се узима „као нека врста медицине“ и  „сигуран начин за лечење ноторних пијанаца“.

Време, 5. јануар 1939.

У препорукама и начинима рекламирања било је доста разноликости. Често су огласи појединих лекова садржали речи захвалних пацијената који су описивали своја искуства. И то свакога дана неки други, из различитих вароши, различите доби, пола и професије.

А било је оних који су своје производе истицали као „спас човечјег живота“, „светски проналазак, који још нико до данаске пронашао није до ја“.

Аутор текста: Ивана Јаношевић