ХИПНОТИЗЕР

Видовити медијум

Јеремија Живадиновић, бивши полицијски званичник из Сарајева, обрео се 1926-7. у Београду. Службу није имао, али се некако сналазио не бирајући много послове. Зарада траљава и несигурна није му пружала ништа осим голог преживљавања. Једног дана досети се и даде оглас у новине да ће свакоме погодити прошлост и будућност.

Одзив је био велики, па се за „пророка Јеремију“ убрзо прочуло. Мора бити да је био „успешан“ у погађању, чим су гласови стигли и до полиције, која је утврдила да је обичан преварант, ухапсила га и протерала из Београда.

Одлучио је да се упути у Јужну Србију и тамо настави већ разрађени посао. Пре поласка се, ипак, добро припремио. Добавио је дозволу Министарства унутрашњих дела да може изводити своје продукције и предавања о хипнози по Јужној Србији. Дозвола је, разуме се, била лажна, а потпис и велики печат на њој фалсификовани. Како би оставио што уверљивији утисак, такав да нико не би ни помислио да није тај за кога се издаје, набавио је један реденгот, кожну ташну и црне наочаре. Повео је са собом и компањона да му буде медијум и „пацијент“.

Почели су у околини Дорјана. У свим већим селима одржавао је под вердим небом предавања о хипнози и свом методу лечења, а онда изводио увежбане експерименте са својим другом. Док је народ још био запрепашћен оним што види, Јеремија би саопштио да остаје свега један дан и да једино тада може лечити. Посебно сумануте људе. Лаковерни су доиста били уверени да је он неки феномен и долазили су му с великим очекивањем. Јеремија их је примао све од реда лепо и за сваког имао савет. Било је и оних који су доводили душевно болесне да их излечи. Једнима је говорио да ће потпуно оздравити ако се десет ноћи узастопце везују уз неко дрво и тако проведу по читаву ноћ. Другима је причао да никако не смеју заспати пет дана узастопце ако желе да се реше опасне бољке. За своје лечење је наплаћивао хонорар од 18 динара. То што није заокружио на 20 имало је неког смисла, само њему знаног. Може бити да је разлог била и надокнада коју је добијао у натури (печени пилићи, јаја, сир...).

Како је посао добро ишао, кренули су даље. У некој забаченој кафаници надомак Митровице, приредио је мештанима представу са хипнозом. Свуд у околини је поставио плакате позивајући их да дођу и виде како хипнозом свог друга претвара у разне животиње. У назначено време, у кафани се тискала маса знатижељног света.

Бацивши га на почетку представе у хипнотички транс, његов сарадник би постајао лав, крокодил, папагај... ма, штогод је Јеремија хтео. Публика је без даха пратила. Кад је на ред дошла тачка у којој је требало да га претвори у змију, Јеремија направи драмску паузу, изађе у двориште и утече. Окупљени народ га је чекао ћутке неко време, па кад их стрпљење издаде, диже паклену ларму у кафани. Послаше неке момке да га траже, али је он већ био далеко са новцем од продаје карата. У општем метежу и компањон је побегао.

Охрабрен и самоуверен, покушао је Јеремија да понови представу у једном селу близу Пећи, али је публика прозрела његову намеру. Тако су га испребијали да је једно време морао да се мане свега и примири. Схватио је да је сигурније да остане при лечењу суманутих.

Ипак, не потраја његово још дуго. Ухапсише га негде око албанске границе. Нађоше му у џепу и ону дозволу. Процена је била да је најбоље да га спроведу у Београд, где је већ био стари зналац. Доцније се дознало и за друге његове раније сумњиве радње. Продавао је велике количине дрва која уопште нису постојала. Имао је чак и некакве лажне тапије о дрварама које су тобоже биле у његовом власништву.

Овај вешти преварант је био тема новинских записа тога доба. О његовој даљој судбини нема ни словца. Да је долијао, нема сумње. Бар на неко време. А шта је било после, не можемо поуздано знати.

Приредила: Ивана Јаношевић