Крунски сведок у Да Нангу
Замислимо да се радња ”Крунског сведока” Петера Бача не догађа раних педесетих у Мађарској, већ у неко друго време, на неком другом месту.
Главни ликови, Јожеф Пеликан, притупи протагониста, и друг Вираг, зли демијург оригиналне приче, су исти.
Само што је сада Јожеф чувар складишта фабрике сијалица ”Тунгсрам”, а друг Вираг члан комисије за односе са иностранством ЦК КП Мађарске.
Година је 1974.
Јожеф Пеликан пре пола године наследио је омањи плац у Татабањи, на којем жели да подигне викендицу са пластеником. И размишља како да заради новац за то.
А друг Вираг је по обичају забринут, и нерасположен.
Осим што се међународна ситуација непрестано интензивира, он треба да реши наоко лак задатак, који му се сваким даном чини све неиспуњивијим. Треба да нађе замену за мађарског члана Комисије за имплементацију примирја у Сајгону, који је под неразјашњеним околностима погинуо на задатку.
По потписивању Париског споразума о примирју у Вијетнаму, у Сајгону је успостављена мисија, коју чине представници Индонезије, Ирана, Мађарске и Пољске, али то примирје постоји само на папиру. И даље се води рат, само без америчких трупа, што сви знају, и о чему сви ћуте.
А прошлог месеца мађарски члан мисије је нестао под неразјашњеним околностима, и нико не жели да га замени.
Онда се, случајно, друг Вираг и Јожеф Пеликан поново сретну. Одлазе на пиво. Причају шта им се све издогађало од последњег сусрета. И, кад се Јожеф пожали како му недостаје новца да подигне викендицу, друг Вираг предлаже решење. Посао у иностранству који је чиста формалност, плата, дневнице…
Јожеф одлази на интензивни двомесечни курс енглеског који користи најновије методе учења у сну…
… И сада је у Сајгону. Улази у зграду Комисије, колонијалну вилу у тихој улици са дрворедима егзотичног дрвећа.
Упознаје се са осталим члановима комисије.
Ту је пољски пуковник, чија се срдачност претвара у незаинтересованост када схвати да Јожеф, за разлику од њега, није племићког порекла.
Ту је ирански високи полицијски функционер који инсистира да га зову ”Берт”, пошто ликом подсећа на америчког глумца Берта Рејнолдса.
Ту је и Индонежанин чији енглески нико не разуме и за којег претпостављају да не разуме ни он њих.
А ту је и официр за везу са председничком или неком другом канцеларијом владе Републике Вијетнам Ле Нок Но.
Прве две недеље пролазе као сан – хотели, базени, ноћни живот, повремени брифинзи у Влади, тропске ноћи испрекидане повременом пуцњавом.
А онда долазе све чешћи извештаји о борбама у околини Да Нанга, и Ле Нок Но на редовном састанку понедељком ујутро предлаже да Комисија упути представника на терен, како би својим извештајем оповргао гласине о победама Вијетконга.
Индонежанин не разуме о чему се ради, Иранац има хитан састанак са својим контактом из америчке амбасаде на базену оближњег хотела, а Пољаку је испод части да сумња у званичне извештаје. Јожеф, који схвата да ће са дневницама зарађеним на овом путовању моћи да купи и суседни плац у Татабањи, јавља се да пође на пут.
У пратњи шофера-преводиоца који му је одредила вијетнамска врховна команда, пет дана бесциљно лута Да Нангом и околином, у потрази за легендарном Седмом бригадом Армије Републике Вијетнам која се прославила у борбама против Вијетконга. На крају му шофер, уморан од избегавања заседа и уплашен од свакодневне артиљеријске ватре Вијетконга који се налази на улазу у град, објашњава да Седма бригада постоји само на папиру, да је то рачуноводствена ставка на коју се књиже средства која генерали и министри деле међу собом.
Јожеф онда, по повратку у Сајгон, пише извештај, у којем потврђује оно што је видео: избеглице које се свакодневно сливају у град, артиљеријску паљбу, непостојање Седме бригаде.
Ле Нок Но је бесан, одбија да прихвати извештај, и протестује, у име Владе Републике Вијетнам, код представништва Уједињених Нација у Сајгону. И поред наговарања колега из Комисије да измени извештај како не би љутио домаћина, Јожеф одбија да то учини. Ле Нок Но преноси претње Владе да ће ускратити гостопримство комисији. Назире се велики међународни скандал…
… И друг Вираг долази хитно у Сајгон. Бесног Јожефа, којем нису исплаћене ни дневнице за пут, ни плата за прошли месец, трпа на први авион, који их преко Бангкока, Делхија, Кабула. Алма Ате и Москве одвози у Мађарску.
После двонедељне одисеје сазнају да је у међувремену пао и Сајгон.
А шта је било са осталим члановима Комисије?
Индонежанин , за којег се испоставило да је, без обзира на тешкоће у изговору, савршено разумео енглески, озбиљно схватио Јожефов извештај je моментално наручио брод који га је недељу дана пре пада Сајгона одвезао из града.
Пољак и Иранац су са индигнациојом одбили позив да се евакуишу, тврдећи да је то провокација и кукавичлук.
Нађени су, шест месеци после пада Сајгона, у логору за преваспитавање негде на северу земље.
А Јожеф је и даље љут због оних неисплаћених дневница.
Autor: Vladan Matić
glupan, večna inspiracija.