Имао је непуних тридесет година када је 1928. добио службу зубног техничара у Нишу. Бранко Ковић је био родом из Капорета у Истри и имао италијанско држављанство. Код доктора Милана Селаковића је радио свега пар месеци, а онда променио још неколико зубних ординација, но ни у једној се није дуже задржао. Истина, за његов рад се није могло рећи да је квалитетан, а у већини случајева показивао је и самовољу. Уз то, радио је и са стране. Како је то било строго забрањено, често је кажњаван. Тако је једном од његових послодаваца било сумњиво пригушено куцкање током ноћи у закључаној радионици. Претпоставио је да Бранко, који код њега и станује и у кога има поверење, израђује златне крунице. Недуго потом господину зубном доктору у поверењу откривају да Бранко недозвољено продаје јефтиније крунице. И други којима је намештао зубе жалили су се да им је учињена подвала. Зато је решио да га провери. И нашао је у његовој соби алат и истргнуте странице књиге са описом поступка галванизације, тј. посребривања и позлате. Када је следећи пут хтео да му прегледа ормар, затекао је велику цедуљу на којој је писало: „Свакоме ономе ко убудуће буде отварао орман, забићу зубе у грло!“ Ту је, разуме се, био крај Бранкове службе, а и пријављен је властима.
Кад се све узме у обзир, зарађивао је Бранко мало и тешко. Није то нипошто било довољно да себи обезбеди жељену удобну егзистенцију. Решио је да се опроба и у неком новом послу. Почео је да израђује техничке цртеже, но ни са овом додатном зарадом није могао да удовољи свим својим младалачким прохтевима и ноћном проводу.
А онда се 1936. досетио како да на лакши начин створи себи добру ренту. Почео је да фалсификује новац. Цртачко искуство, познавање хемијских препарата и основа металургије добро су му дошли. И кренуло му је добро, штавише врло добро, па се убрзо одао луксузном животу. Наручио је да му се сашију пар господских одела, у којима се шепурио у башти хотела „Оријент“. Наручивао је само најбоља јела и вино и проводио се на ноћним седељкама. Напокон је себи могао да приушти живот који је дуго желео.
За фалсификовани новац се убрзо прочуло у Нишу. О томе се навелико причало, ал само у тајности и у круговима особа од поверења. Била је то главна тема на улици, по канцеларијама, у трговини, радионицама, по кућама, ма свуда. И у полицијској управи, између осталог. Агенти су се дали у акцију да открију фалсификатора. Мотрили су на сумњиве типове, пратили њихово кретање и надзирали понашање, испитивали доушнике. Запао им је за око и млади зубни техничар. И стављен је под надзор.
Крајем јануара 1937. један пекарски помоћник испричао је свом компањону како његов газда „прави паре“ а он их после растура. За овај разговор су дознали агенти, помоћник је приведен и саслушан. Кад му припретише, одао је читаву дружину. Током истраге су испитане и друге умешане персоне, чак и једно дете, које откри Бранка. Полицијски иследник и шеф агената одмах кретоше и у стану зуботехничара Ковића начинише преметачину. Пронађоше добро сакривен прибор за прављење лажног новца, калуп за ливење десетица испод кућног прага, а испод прага у шупи и други калуп којим су се израђивале двадесетице. Бранко је одмах све признао и сместа би лишен слободе. У управи полиције је потанко описао и начин фалсификовања. Одао је и своју помоћницу, служавку Раду Стајићеву.
Био је то велики успех Управе полиције у Нишу, којим је пресечена фалсификаторска операција.
А шта је даље било с Бранком?
Открило се да је био ожењен чиновницом једног државног надлештва, која се током ових догађаја налазила у Београду на бабичком курсу. И јест једна Анка, рођена Булатовић, 1905. годиште из Београда, од 1935. ученица бабичке школе, дошла из Ниша. У евиденцији житеља главног града наведено је да је становала у школском интернату. Удато презиме јој Ковић.
Бранкова казна за учињено кривично дело изгледа није била строга. Већ у октобру 1939. је био у Београду, уредно пријављен као зуботехничар, ожењен, на адреси Босанска 44, па у Цара Уроша 30.
Е сад, дал га је и даље нека сила вукла да се и даље бави фалсификовањем или је од тога одустао, не зна се. Можда је само био вештији па се то није открило или се одао неким другим работама. Може бити и да се усавршио у прављењу круница и златних зуба.
Приредила: Ивана Јаношевић
 | A guest post by
|