BIFE NA MAČIJEM GROBLJU

Iz zbitke "Bermude na palme"

Po šaku kreča,

sumpora žutog

i nešto trica

bace po malo

zbog nesrećnica

što noću

tuda nevoljno

pijance mame.

Sioran od toga vonja

ne mogaše da spava.

Ipak beše odan

toj sumornoj jezi.

Da li je i njega

bolela glava?

Tu negde,

kraj onih vrata

Lotrek se mrtav

za kvaku hvata.

Apsint se kezi

opijum curi,

gore sa sprata.

Patuljak pada,

dok grč ga hvata.

Teorija,

istorija,

memorija.

Valjda?

Ulica strma,

kriva, pa prava.

Debeo fratar

biciklo gura

Uzbrdo, mukom

dok đavo spava.

Nešto se misli:

Proklinjem usud

i sudnji dan

što grešnik bedan

ostavih Vatikan.

Tamo je ravno

i sve je blizu.

Pali je ćutljiv.

Ma nek se nosi

sve u...

U krivoj kući

sa dva trapeza

tu iza ugla

žive Tereza,

slikar Japanac

i dva Kineza.

Kaldrma cvili,

bicikl se trese.

Spisi mu skliznu

iz neke kese

a vetar dune,

pa ih raznese.

Koji me peh

tuda nanese

Buđava magla

skriva kupolu.

Monmartr kune

nedeljnu zoru.

Pop pljune,

trgne biciklu,

raskrili rizu

skoči na sedlo

pa se nizbrdo

u strašnu sliku sjuri

kao da mu se

najednom na smrt žuri.

vičući zgrožen:

‘Ma nek se nasi

sve u…

I eto.

Jedan mi papir

pred noge pade.

Hajde podigni,

soton ga dade.

Nemoj, ostavi.

Mani askezu.

Bolje je kreni.

Budi Terezu.

Pohaban mantil

nejasne boje

Sigurno nije

za njega krojen.

Dok bleda ruka

sitninu broji

Tanjir sa supom

netaknut stoji.

Musavi čaršaf

kafanskog stola

poprska suza

gusta ko smola.

Mršavi mačak

pao je s’ krova

Sada je mrtav,

svedoče slova.

Bio je pesnik,

bio je gej,

Sada je niko,

to je okej.

Tereza nikada

nije ista.

Nekad potamni,

nekad zablista.

Valjda u glavi

nije čista.

Kad neću tvrdi

da sam fašista.

Kad neda

psuje mi Hrista.

Stihovi: “Bermude na palme” - Milan Peca nikolić

Ilustracuje: Lamija Halilagic