BOGOSLAV KONJEVOD

Bogoslav Konjevod bio je jedan od najzanimljivijih predratnih ilustratora. O detaljima njegovog izuzetno kratkog života saznajemo uglavnom iz novinskih izveštaja povodom njegove prerane smrti, između ostalih objavljenih u Pravdi, Vremenu i Politici.

Bogoslav Konjevod rođen je 1903. godine u Stocu, gradu koji se nalazi u jugoistočnom delu današnje Bosne i Hercegovine. Školovao se u Mostaru, gde je njegov otac, Ilija, bio sudija.

Želja da se bavi slikarstvom ubrzo ga je odvela u Zagreb, gde je jedno vreme radio kao dekorativni slikar u Narodnom kazalištu. Pored toga, počeo je da objavljuje karikature u humorističnom listu Koprive.

Pošto je hteo da usavršava svoj slikarski talenat, preselio se u Beograd 1922. godine, gde je upisao Umetničku školu. Pored pohađanja škole, od samog dolaska u Beograd bio je vrlo aktivan kao ilustrator i novinar u različitim časopisima, da bi se konačno oko 1928. godine zaposlio za stalno u dnevnom listu Pravda.

Bio je vrlo aktivan u beogradskim umetničkim krugovima i učestvovao u različitim hepeninzima – radio nacrte za pozorišne scenografije, pravio nacrte za kostime za umetničke balove i sl. Glumio u prvom srpskom igranom filmu Kačaci u Holivudu (nedovršenom i nesačuvanom).

Umro je u Beogradu 20. septembra 1930. godine, u naponu snage, od trovanja krvi, nesrećnim sticajem okolnosti.

Na sahrani se od pokojnika oprostio član redakcije Pravde R. Vesnić sledećim rečima:

„Tvoj mladi život ostavlja nezaboravne uspomene među nama, i mi članovi uredništva Pravde koju si toliko voleo i u kojoj si bio svesrdni radnik, mi tvoji drugovi i prijatelji, znaćemo da očuvamo uspomenu na tebe, našeg dragog Konjevoda, poletnog mladog čoveka koji je znao sam da sebi pribavi školovanje i da zatim dođe u žižu našeg intelektualnog života da u njemu – tako mlad, da se opet setimo, – zauzme primetno mesto javnog kritičara kroz duhovite crteže, kritičara kroz čiju je dobronamernu ironiju vejala topla želja da se rđave strane našeg društva poprave.

Doneo si sa našeg dragog hercegovačkog krša bistrinu i rodoljubivost. Svoj lepi slikarski talenat izrazio si divno i malo je tvojih drugova u redovima umetnika koji su toliko dali u tim godinama. No, večni, a nečujni vapaj za socijalnom pravdom, doveo te je u novinarstvo, kroz koje si izrazio svoju humanitarnost, i veliku želju da budeš vredni radnik na našem opštem dobru. Živa darovitost pratila te je u radu i tvoj široki intelektualni horizont pobuđivao te je na vredni i hitri hod kroz život.“

Pomeni Bogoslavu Konjevodu održavane su u katoličkoj crkvi u Krunskoj ulici.

Bio je oženjen Ankicom (Ankom?) Konjevod (devojačko prezime: Maglić), rođenom 22. novembra 1911. godine u Karlovcu – katoličke vere. Kao zanimanje Ankice Konjevod u kartonu gradske uprave Beograda navedeno je da je tamburašica, a 1935. godine zabeležena i promena zanimanja u pevačicu. Dalja sudbina Ankice Konjevod nije mi poznata.

SCENOGRAFIJA ZA AVANGARDNI TEATAR

Ubrzo po dolasku u Beograd Bogoslav Konjevod pridružuje se grupi mladih ljudi koji su na različite načine predstavljali alternativu tadašnjoj oficijelnoj kulturi.

Već 1924. godine nalazimo u časopisu Comoedia njegove skice scenografije za dadaističku dramu Dragana Aleksića Marionete traže smrt, koja je trebalo da se igra u pozorištu „Mali teatar“, ali do bilo kakvih aktivnosti ovog pozorišta najverovatnije nije došlo. Nažalost, osim ovih crteža, nisu sačuvani nikakvi drugi podaci o ovoj predstavi.

Takođe, za potrebe ovog ambiciozno zamišljenog, ali nikada realizovanog pozorišta, Konjevod je radio i skice za dekor drugih planiranih predstava.

KOSTIMOGRAFIJA

Pored scenografija, radio je i skice za kostime za planirane predstave „Malog Teatra“:

Nešto malo više od godinu dana nakon danas već legendarnog bala „1002. noć“, koji su beogradski umetnici organizovali 16. februara 1923. godine da prikupe sredstva za finansiranje izgradnje galerije za potrebe Udruženja ljubitelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, Novinarski sindikat, čiji je Konjevod bio aktivni član, pokrenuo aktivnosti da se organizuje jedan nešto drugačiji, ali nimalo manje atraktivan bal.

Novine su danima najavljivale ovaj događaj, čiji se sadržaj postepeno menjao i prilagođavao mogućnostima. Najagilniji među novinarima bili su Bogoslav Konjevod i pridošlica iz Dalmacije, tada mladi Ivo Tijardović, a njihove skice kostima krasile su dnevne novine.

Futuristički kostimi Bogoslava Konjevoda

Novinarski sindikat, koji je bio inicijator čitave priredbe, najzad je prihvatio da se bal održi pod pokroviteljstvom članica Kola srpskih sestara. Bal je zakazan za 22. februar 1924. godine u sali Oficirskog doma pod neobičnim nazivom „Maskenbal XVIII-XXII veka”.

Prvu nagradu – srebrna vaza – dobila je gđica Jelena Gođevac za kostim XXII veka „Radio“ (nacrt Bogoslava Konjevoda), drugu (miris poklon iz radnje Demajorović) gđica Živanović za kostim „Stršljen-žene“ (nacrt Ive Tijardovića) i treću nagradu – pretplata godišnja na jedan beogradski list – odneo je g. Sevdić za kostim čoveka XXII veka, sa aeroplanskim krilima i radio-stanicom na glavi (zajednički nacrt Bogoslava Konjevoda i slikara Mirka Kujačića), koji je bio i jedan od najuspelijih kosima maskenbala.

OPREMA KNjIGA I ČASOPISA

U suštini, ono po čemu je danas Bogoslav Konjevod najpoznatiji jeste upravo oprema knjiga. Imajući u vidu da je na međunarodnim aukcionim sajtovima knjiga Slobodana Mišića Paležanskog Pesme sa lutanja ka dadi (1925), sa odličnom naslovnom stranom Save Rajkovića i vinjetama Bogoslava Konjevoda, smeštena u korpus domaće avangardne književnosti, zanimanje za ovog odličnog ilustratora je znatno povećano, pa i druge knjige koje je ilustrovao postaju zanimljive za kolekcionare.

Vinjeta Bogoslava Konjevoda iz knjige Save Rajkovića Pesme sa lutanja ka dadi.

Konjevod je sarađivao i sa mnogim drugim avangardnim umetnicima. Tako, na primer, u drugom broju časopisa Hipnos Radeta Drainca nalazimo jedan Konjevodov crtež:

Kao aktivni član udruženja novinara, Konjevod je uradio i jednu vrlo zanimljivu naslovnu stranu za časopis Novinarski almanah (1924):

Urednik ovog časopisa bio je Svetislav Šumarević, kome je Konjevod izradio i naslovnu stranicu za knjigu Deset osmeha (1923).

Bogoslav Konjevod je u periodu 1926-1927. objavio veći broj ilustracija, karikatura, kao i jednu naslovnu stranicu za magazin Reč i slika, koji je pokrenut od strane Izdavačkog udruženja „Ilustracija“ a.d. Prvi broj je izišao januara 1926. godine, a poslednji aprila 1927 godine. Kao odgovorni urednik potpisan je Ivan Zrnić, a urednici su bili: Ivan Zrnić i Nikola B. Jovanović.

Iz uvodnika u prvom broju očigledna je namera da Srbija ponovo dobije časopis mozaičkog tipa, po ugledu na magazin Zaharija Orfelina iz XVIII veka. Spisak saradnika je prilično impresivan i obuhvata osobe iz svih oblasti nauke i umetnosti.

Magazin Reč i slika posebnu pažnju posvećivao je grafičkom uređenju, od naslovnih ilustracija koje su povremeno radili vodeći srpski ilustratori, kao što je bio Dragoslav Stojanović, koji ne samo što je ilustrovao naslovnu stranu i mnoge ilustracije u prvom broju časopisa, nego mu je posvećen i poduži tekst. Kvalitetom su se isticali i radovi Leona Beljskog, čije su ilustracije davale ton čitavom časopisu, ali i B. Zrakića Ruffo-a i Miloša R. Vuškovića.

Naslovna stranica časopisa Reč i slika (avgust 1926.

ilustracije iz časopisa Reč i slika

Saradnja sa Ilustrovanim listom Nedelja, čiji je vlasnik i odgovorni urednik bio Dragutin Gregorić, rezultovala je izradom grafičkog rešenja knjiga u okviru Humorističke biblioteke. Konjevod je uradio rešenja kako za naslovne strane:

tako i za papirne korice ove edicije:

Urednik ove biblioteke bio je Blagoja Živković, a jedan od Konjevodovih poslednjih radova, iz 1930. godine, bila je naslovna strana knjige Tragovi.

NOVINSKE KARIKATURE U PRAVDI

Angažovanost o kojoj u posmrtnom slovu Bogoslavu Konjevodu govori g-din Vesnić najviše se ogledala u karikaturama koje su se pojavljivale na stranicama Pravde:

Konjevod je izlagao karikature i na različitim izložbama, sa promenljivim uspehom. Tako, na primer, kritičar časopisa Pogled, kaže u tekstu povodom Prve izložbe karikaturista (maj 1924): „G. Konjevod dobro rukuje bojama ali je neorginalan. Ima dobrih osobina, ali nema jednu vrlo potrebnu za karikaturistu – a to je stid. Ni malo mučen savešću, izložio je kopije slika čiji se orginal nalazi na nekoliko koraka od njegove slika, a od toga je mogao u svome interesu da se uzdrži.“

GLUMA

Druženje sa avangardnim umetnicima dovelo je i do toga da ga danas u filmskim enciklopedijama nalazimo kao glumca u prvom domaćem igranom filmu Kačaci u Holivudu, koga je režirao Boško Tokin. Nažalost, film nije završen, a i ono malo snimljenog materijala nepovratno je izgubljeno. Ostala nam je samo fotografija sa snimanja filma:

Konjevod na snimanju filma Kačaci u Holivudu (krajnje desno, sagnute glave)

Krećući se u avangardnim i novinarskim krugovima, Konjevod je bio učesnik brojnih kulturnih i umetničkih dešavanja Beograda u trećoj deceniji dvadesetog veka. Na primer, kada je Žozefina Beker sredinom 1928. godina posetila Beograd, Konjevod je bio deo novinarskog tima Ilustrovanog lista i Pravde koji je pratio čuvenu igračicu tokom boravka našoj prestonici.

Nažalost, prerana tragična smrt osujetila je ovog višestruko talentovanog umetnika da u potpunosti razvije svoj talenat. Ostaje nam samo da uživamo u otkrivanju njegovih radova rasutih po brojnim časopisima i knjigama i da možda pokušamo da još više saznamo o detaljima njegovog života i rada.

Autor: Miodrag Milovanović