19/11/01 19:00
"I am" is a vain thought; "I am not" is a vain thought; "I shall be" is a vain thought; "I shall not be" is a vain thought.
17/11/01 11:31:35
Био једном један уметник који је позвао куратора да пише о њему – али тако да тај кураторов текст буде изложен на изложби коју ће приредити сам уметник. Уметник се, као мудар троугао, дању пео на своја три врха и дивио своме средишту, ноћу се одмарао у једном од своја три угла. Куратор је, и он као мудар троугао, скривао своју четврту страну, у свом ужареном средишту. Стидео се да уметнику понуди колаж уместо текста. Али, питао се, шта је старије, уметнички рад или изложба? Уметник или куратор? Онда је одустао од колажа – то би било дилетантски. Зато што само наметљивост младих дилетаната можемо поднети са благонаклоношћу, јер они у старости постају најискренији поштоваоци уметности и мајстора… Куратор који више није био ни тако млад, је знао да на његов дилетантизам не би благонаклоно гледали… Није желео да га прати грешка свих дилетаната – да почне с најтежим… Очајан почетак, заиста.
18/11/01 14:52
"Ја сам бели, брисани простор. Што се догоди, догоди се".
19/11/01 17:57
Мислила сам да је Вера Вечански заувек напустила цртеж и посветила се видеу. То сам онако невољно мозгала, јер ми видео баш и није најдражи медиј, и присећајући се како је дивне цртеже – са теренима, цитаделама, троуглима, кактусима и пајацима имала Вера. Ето, оде још један добар цртач, док ми се онако са екрана уноси у лице и пита "У чему је твој проблем?" Испоставило се да нисам била у току са сценом и да Вера ипак црта, и да хоће да прави изложбу, две изложбе чак, једну на којој ће бити уметник, другу чији ће куратор бити…
Ти крхки цртежи и ти облици који преображавају троугао скривајући његову четврту страну, тајну, амбицију, штогод, сада су у игри "мењамо улоге". Уосталом, нисам ни ја никакав куратор. Лажно се представљам јер то одговара игри, Вериној изложби и мом раду. Кукавички сам сакрила жељу да се изразим у медију колажа. Јер, ја сам, ја сам, ја сам. И ја нисам, ја нисам, ја нисам… А и зашто бих почињала најтежим? А и слажем се са Вером В. и Владом Н. кад кажу да је "правити рад због кураторског позива поставило питање: шта је старије, уметнички рад или изложба?"
19/11/01 18:37
Сад, свеједно је. Једноставност њених цртежа је немогуће описати, а да све не испадне тако компликовано. Вера ме је убацила у систем продукције рада. Пишем ово због позива куратора. Што је само делимично тачно. Пишем ово јер док гледам Верине цртеже слушам боје, чујем како кактуси расту. Чује се боље него у видеу. Ви не чујете?
19/11/01 19:16
"Тако се уосталом завршавају мисли: клепетом крила и цепањем неба. Отворио сам уста, и снег је нагрнуо у последњу празнину, облепио језик и непце, попунио образе, склизнуо низ грло, избрисао сваку преосталу разлику".
Аутор чланка : Лидија Мереник.
Текст за изложбу Вере Вечански у Галерији Дома омладине у Београду, 2001. По замисли Вере Вечански, том приликом су изложени текстови неколицине писаца о њеној уметности, а не њени уметнички радови, чиме је направила инверзију улога кустос (куратор)-критичар - уметник. Uvodni citat: T. McEvilley. Citati u tekstu: David Albahari.
