ОДРИЧЕМ ВАС СЕ ПРЕКО НОВИНА
НА ЗНАНЈЕ СВИМА!
Породични односи на овим нашим просторима умели су да буду нескладни. А није ни чудо, живе душе, па се склоност задовољавању којекаквих нагона, склоност авантуристичком начину и схватању живота, велика или неостварена очекивања, те одавање пороцима, најчешће завршавало напуштањем породичног дома. А онда су они који остану код куће, не знајући више како да се с тим носе, неретко прибегавали да и у новинама објаве да су са одбеглима раскрстили. Било је и оних који су им на овај начин давали и последњу шансу да се опамете и врате кући у назначеном року. У огласним рубрикама старе штампе могу се наћи овакве објаве, некад сасвим кратке, а понекад садржајније. Из њих се само наслутити може колика их је љутња, срамота ил бес срочити могла. Али, сведочиле су и непрежаљеној љубави и немирењу са насталим случајем. Ипак, понајвише се, ипак, истицало непризнавање дугова начињених после бега од куће. Истина је да овакве написе нису иницирали лепи догађаји. Говоре они много више о традицији, поштовању, породичним вредностима, поносу, стеченом иметку... А кад се у то дирне, онда следи: Има да те се одрекнем преко новина!
Биће да су појава и све већа читаност штампаних листова утицали да се у њима јавности „да на знање“ одлука о прекиду односа са најближим сродницима. Да се тако, чак, и изнесе намера о будућем озваниченом разводу брака или брисању из тестемента.
Једнако су овакве своје замисли у новине износили ојађени очеви, разочарани мужеви, повређене мајке, изневерене супруге...
Избор који следи показује само неке од бројних примера. Иако су из различитих периода и периодичних издања, из њих избија јасно исказан наум да се стане на крај, подвуче црта и начини прекид с дотадашњим односима и приликама.
Тако се Новосађанка Ана 1870. нашла принуђеном да се овог „неугодног средства“ лати како би одбеглом сину ускратила материнску и финансијску потпору.
Професор Стојковић у новине је дао вест да тапијом јемчи да је власник куће, коју „вероломна“ му супруга својата.
Од бакалина Јанаћија је жена „без икаквих узрока“ одбегла 1885, поневши са собом сво сребро и друге вредности. Последњи позив да се у брачни живот врати важио је 15 дана.
Милица из Ужица је била забринута због свог „знатног имања у опасности“ и зато обзнањује да је мужа Перу морала да отера од куће због одавања пићу.
Београдски касапин Сретен Н. Ресавац је својој раскалашној Драги 1888. дао краћи рок, од осам дана, да се врати на продужење брачног живота.
Милан Тодоровић је, очито, већ изгубио наду да ће му се Перка вратити и наставити да с њим води механу у Обреновцу, те обзнањује 1888. да сваки њен дуг више не признаје.
Шеф станице у Бадњевцу, Љубимир Жарковић показао је да познаје закон грађански, по коме се, каже, „свака жена која има живог мужа уподобљава малолетнику“ те „никакова обавеза ни за дужење без нарочитог писменог одобрења мужевљевог нема никакове силе ни вредности“! А закон се односио и на његову бившу жену Марију.
Гостионичар Мишковић је својој жени Даници – Кати поручио да ће себи последице приписати ако се не врати за десет дана.
Савка је од Николе одбегла, али је он ипак позвао да се у року од 20 дана врати. После тога изгубиће право на издржавање а дугове ће морати сама да сноси. Никола их признавати неће ни за свога живота, а ни после... За сваки случај!
Неке побегуље су биле баш упорне. Стојна је, тако, пет пута бежала од Јована из Смољинца, који је у присуству два сведока, задњи пут позива да се врати са свим стварима које је однела. У противном, повешће брачну парницу.
Зорка, живећа у Катуну, остављена од мужа Марка пуне четири године, самохрана и без игде ичега, преко новина му је и разводом припретила.
И Милева Мијаијлова исто, да сва јавност сазна.
Попадија Анастасија одбегла је с једним Русом, изгледа у Битољ. Остављени велески свештеник ставља до знања да она губи права на икаква потраживања од њега, као и на његово име, док се не врати на продужење брачног живота.
Брука је натерала до срца увређеног београдског шофера Милоша да огласи да се за свагда одриче свог „малолетног одраслог брата“.
Милорад, земљорадник, одриче се своје троје деце, која су га пре више година напустила, нити су му се јављали. То га је натерало да их без наследстава остави.
Фрања је своју мајку Росу четири пута покрао, што је био мотив да га се одрекне.
Шездесетогодишња Мара је одбегла од Милоја са новцима. За навек је се одриче и изричит је да је назад примити неће.
Подела наследстава бивала је повод породичних размирица и нарушених фамилијарних односа, који су и до суда доспевали. У овом огласу свога брата се одричу три сестре, не успевши да до наплате легата дођу.
Из неких огласа провирује огорчење, те у њима има и јаких израза. Али су огласи углавном доста хладни.
Огласа у којима се жене одричу својих мужева, који су заборавили да су ожењени и о њима круже свакојаки гласови, чешће се појављују тек у штампи после Другог светског рата.
Овакав начин је, како видимо, подуже био заступљен. А били су му једнако склони припадници различитих слојева, свакојаких занимања, како из села, тако и градова. Разлози који су наведени, нису се превише разликовали током времена.
Аутор текста: Ивана Јаношевић
 | A guest post by
|