Koji si psihološki tip? Kako mogu najjednostavnije da opišem tvoj karakter? Jedna od najkreativnijih osoba koje sam imao prilike da upoznam, kada je u pitanju formulisanje originalnih kratkih ’aforizama’ za precizno opisivanje nečijeg karakter, je nesumnjivo bila moja bivša žena, Dragana. Pamtim, recimo, opise: ’Ahil bez muda’ ili ’lažljivi narcis’, kao i sledeće savete drugaricama u vezi njihovog ljubavnog života: „bolje sa prijateljem nego sa neprijateljem“ ili „ko ima problem, neka ga prvo reši“…
Dragana Obradović, Vodolija sa podznakom Ovna,1957. – 2003.
Navedeni karakterološki aforizmi sugerišu da čovek može da bude spoj ne samo različitih već i protivrečnih osobina. Pritom je važno shvatiti da su te osobine zasnovane na odredjenim sklonostima i sposobnostima, koje su možda mogle i drugačije da se manifestuju. Recimo, ’lažljivi narcis’ je lako mogao da postane ’elokventni lider’, pošto lažljivost i elokventnost predstavljaju samo dve od više mogućih manifestacija sposobnosti da se rečima postigne priželjkivani efekat, a okrenutost ka sebi ne mora nužno da se razvije u narcizam, već često donosi samouverenost i samopouzdanje, što inspiriše druge ljude da se priključe nekoj akciji.
Standardna distribucija odnosa prema sebi
Još uvek nisam naišao na psihološku tipologiju koja toliko dobro objašnjava ove kombinacije raznovrsnih osobina i njihovu fleksibilnost, kao što to čini astrologija. Za ’lažljivog narcisa’ ili ’elokventnog lidera’ dovoljno je reći „znak blizanci, podznak ovan“, pa onda pogledati položaj i aspekte vladalaca ovih znakova u nečijoj natalnoj karti, da bi se procenilo kako će tačno ovi potencijali na kraju da se manifestuju. Pri čemu se uvek mora imati u vidu da život, pod odredjenim okolnostima, može da donese i transformaciju lažljivog narcisa u elokventnog lidera, ukoliko je osoba sklona samorefleksiji i samokritici i ukoliko - pod uticajem nekih sticaja okolnosti - pronadje motivaciju i razvije sposobnost preoblikovanja sopstvenih potencijala na pozitivniji način.
Ovaj psihološki, humanistički i transformativni zaokret astrologije nije inicirao i utemeljio Klaudije Ptolomej, aleksandrijski matematičar, astronom i opšte prihvaćeni otac astrologije, koji je živeo u drugom veku nove ere, niti Albumasar (Abu Ma’shar al Balkhi) koji je u 9. veku smatran za najvećeg astrologa u istoriji - već čovek koji se zvao Vilijam Frederik Alan, mnogo poznatiji kao Alan Leo, koji je živeo u Velikoj Britaniji izmedju 1860. i 1917. godine.
Alan Leo, dupli Lav, otac humanističke astrologije
Ne da astrologija pre Alana Lea nije znala kako da procenjuje individualni karakter. Uostalom, sam Ptolomej, u svojoj knjizi Tetrabiblos, koja se smatra za Bibliju astrologije, detaljno opisuje kolektivne psihološke karakteristike etničkih grupacija, u odnosu na to kako se uticaji nebeskih konstelacija distribuiraju po geografskim širinama i dužinama. Svi principi su tu već prisutni: uticaj Merkura na elokventnost, ili Meseca na imaginaciju, sklonost Devica ka detaljima ili Raka ka emocijama i tako dalje. Ali, fokus astrologije je u to vreme bio na opisivanju država i naroda, kao i na predvidjanju dogadjaja koji su, pre svega, od svetskog, pa tek onda od individualnog značaja. Zadatak astrologa je bilo razumevanje neumitne sudbine dešifrovanjem božanskog koda koji je upisan u planetarnu i stelarnu dinamiku. U neku ruku, astrologija je bila alternativa prirodnim naukama, kao učenje o Kosmosu i njegovom ustrojstvu, i nije još uvek sebe shvatala kao alternativu društvenim naukama, pa tako ni psihologiji.
Alan Leo je lično zaslužan za ovaj zaokret, u trenutku kada je uspeh prirodnih nauka, zasnovanih na kauzalnim umesto na teleološkim principima, bio toliko neupitan da je u Engleskoj 1824. godine čak donet zakon kojim se potpuno zabranjuje proricanje sudbine, spiritualizam, kao i astrologija.
Hapšenje proročice po zakonu iz 1824. godine
Sam Leo je dva puta optuživan za proročanstva po ovom zakonu: prvi put 1914. godine, kada je oslobodjen usled nedostatka dokaza, a drugi put malo pred smrt 1917. kada je osudjen na kaznu od 5 funti + pokrivanje troškova sudjenja, iako se branio tvrdnjom da on nikada nikome nije predviđao budućnost, već samo objašnjavao „tendencije i potencijale“ pošto je osnovni zadatak astrologije, kako je on vidi, da „razume ljudski karakter i ukaže na aktivnosti kojima taj karakter može da se poboljša ili ojača“. Ovo se do dana današnjeg smatra ’manifestom’ moderne, humanističke astrologije.
U to vreme, psihologiji je hronično nedostajala teorija psiholoških tipova. Frojdova i Adlerova psihoanaliza su se medjusobno razlikovale pri čemu su obe imale neke jako važne uvide privlačne većini psihoanalitičara. Pitanje sinteze je bilo urgentno i aktuelno, što je motivisalo Junga da postavi hipotezu da Frojdovi i Adlerovi stavovi mogu da se ujedine samo uz pretpostavku postojanja različitih psiholoških tipova ličnosti, od kojih je neke lakše tretirati Frojdovim a druge Adlerovim metodama.
Karl Jung, Lav sa ascendentnom u Ribama, 1875. – 1961.
Kategorizaciju psiholoških tipova Jung je direktno preuzeo od Alana Lea, čiju je - deset godina ranije objavljenu - knjigu, u kojoj se govori o vatrenim, vazdušnim, zemljanim i vodenim psihološkim tipovima, imao u svojoj biblioteci. Jungov sangvinični tip je ustvari vazdušni, a teza da su takve osobe okrenute ka razmišljanju, direktno potiče od Lea. Na sličan način, flegmatični tip je vodeni i okrenut ka emocijama, melanholičnitip je zemljani i vodi se senzacijama; dok je kolerični tip vatreni i sledi intuiciju.
Jung uopšte nije skrivao svoju fasciniranost astrologijom. To se vidi i iz njegovih sledećih izjava:
· „Astrologija predstavlja sumu celokupnog antičkog znanja o ličnosti…“
· „Ja koristim horoskop kao pomagalo u slučajevima kompleksne dijagnostike. Često mi to omogućuje uvide kojih na drugi način ne bih postao svestan…“
· „Astrologija može mnogo da ponudi psihologiji, kao što i psihologija može astrologiji…“
· „Psihologija nesvesnog je direktno povezana sa arhetipovima, koji su izvanredno sačuvani unutar astrologije…“
· „Ja sam uveren da će se psihološka astrologija u budućnosti proučavati i na univerzitetima…“
Jungove sledbenice, majka i ćerka, Katherine Cook Briggs i Isabel Briggs Myers
Majers-Brigs indikatori za psihološke tipove, koji se danas smatraju za jedan od najpouzdanijih psiholoških metoda razumevanja nečije ličnosti, direktno su izvedeni iz Jungove klasifikacije, doduše uz neka proširenja broja mogućih tipova i načina njihovog manifestovanja. Ovo je psihologiju tipova učinilo kompleksnijom, ali još uvek ni približno onako kompleksnom, fleksibilnom i sofisticiranom kao što je to slučaj u astrologiji. Kao prvo, podela na elemente vatru, vodu, zemlju i vazduh direktno je povezana sa podelom kvaliteta znakova na kardinalne, fiksne i promenjive. Svaki znak odražava spoj jednog elementa i jednog kvaliteta. Počev od Ovna, koji je kardinalna vatra, pa do Riba, koje su promenljiva voda. To je razlog zašto u astrologiji odmah u startu ima 12 psiholoških tipova koji odgovaraju znakovima Zodijaka. Ovo se duplira činjenicom da karakter nije odredjen samo znakom u kome se nalazi nečije Sunce, već i znakom u kome se nalazi Ascendent. Pošto karakteristike koje slede iz Ascendenta (podznaka) mogu biti potpuno drugačije od onih koje slede iz položaja Sunca (znaka), astrologija je prirodno morala da razvije metodu interpretacije koja se može nazvati „dijalektikom karaktera“, kojom se formulišu jedinstvene sinteze medjusobno često suprotstavljenih principa.
Karakteristike i kvaliteti znakova su samo deo repozitorijuma konstelacija koje se moraju uzeti u obzir kada se astrološki kreira nečiji psihološki profil. Analiza uvek počinje od same strukture natalne karte, uočavanjem ’jakih’ i ’slabih’ regiona i izvodjenjem nekih psiholoških zaključaka na osnovu takve distribucije konstelacija.
Horoskop opisuje situaciju na nebu u trenutku nečijeg rodjenja i strukturalno odslikava kako dnevnu, tako i noćnu stranu neba (iznad i ispod horizonta). Ako je dnevna (u našem slučaju, severna) strana dominantna po broju i snazi konstelacija, osoba će biti ekstrovertna. Ako je noćna (u našem slučaju, južna) strana dominantna, osoba će biti introvertna.
Istok horoskopa (Ascendent) ukazuje na samu osobu koja se rodila, a zapad (Descendent) na druge ljude. Ako je istočna polovina horoskopa jača, osoba je okrenuta ka sebi i autonomna, a u ekstremnom slučaju čak i asocijalna. Ako je zapadna polovina jača, osoba je okrenuta ka drugima, socijalna ali i heteronomna.
Kod mnogih ljudi postoji balans i slična ’težina’ dnevne i noćne strane, kao i istočne i zapadne hemisfere. Ali, kod nekih od nas taj balans ne postoji. Meni su, na primer, skoro sve planete u padu, na zapadnoj hemisferi. To proizvodi psihološke osobine koje je, gore pomenuta Dragana, maliciozno, ali prilično tačno, opisivali kao „mentalitet pudlice, pošto tisve zavisi od toga da li neko hoće da te češka“…
Natalna karta je podeljena takodje na 12 ’kuća’ koje simbolizuju različite domene života, kao i različite lične kvalitete. Treća kuća, recimo, ukazuje na komunikaciju. To znači da jaka 3. kuća govori o komunikativno veoma kompetentnoj osobi, čak i u slučaju ako je ta osoba introvertna (većina planeta ispod horizonta) a možda čak i asocijalna (loši aspekti na istočnoj hemisferi).
Pa onda, na sve to, dolaze planete, koje i same donose neke lične kvalitete. Recimo, Merkur u 3. kući donosi elokventnost, Mars strastvenu komunikaciju uz glasan govor pun uzvika (recimo „itsaaa…“). Venera diskretno flertovanje a Mesec promenljivost raspoloženja. Kao što se vidi, bez da smo se još uvek uopšte dotakli psiholoških tipova zasnovanih na karakteristikama znakova, mi u astrologiji zaključujemo o nečijem psihološkom profilu jako mnogo već na osnovu same strukture horoskopa.
Ovde je ponovo važno zapaziti da osobine koje psiholozi obično grupišu i pripisuju jednom psihološkom tipu - kao što su, recimo, socijalnost, ekstrovertnost, komunikativnost i elokventnost - astrološki uopšte nisu nužno povezane, niti potiču iz istog korena. Pa je tako, recimo, predvidjeno da neko može biti introvertni komunikator, što nije samo čudna teorijska mogućnost, već realnost sa kojom ja, na primer, živim evo već 50 godina, pošto mi je najbolji prijatelj, još iz gimnazijskih dana, ekstremno kompetentan komunikator, sa velikom potrebom za razgovorom, smislom za humor i sklonošću da se druži kroz priče (dovoljno ’mitske’ da postaju ’urbane legende’), nezavisno od toga da li ih on sam izgovara ili to radi neko drugi… A pritom je krajnje introvertna osoba, koja veoma teško otkriva bilo šta lično, pažljivo čuvajući za sebe sopstvene probleme i osećanja, čak i pred ljudima koji su mu najbliskiji, a da ne pričamo o širem krugu onih sa kojima se intenzivno ’druška’, bez ikakve obaveze ili potrebe za zaista intimnim razmenama.
Introvertna komunikativnost je u porastu pod uticajem novih tehnologija
Astrologija otelotvoruje prastaru (Heraklitovu) mudrost da je karakter čoveku sudbina. Zbog toga se milenijumima bavila razmišljanjem o ljudskom karakteru i kategorizacijom naših sklonosti i ponašanja. Čak i kada se odbaci verovanje u sudbinu, ovaj akumulirani resurs dubokih uvida ima izuzetnu vrednost koja se nedovoljno koristi u psihologiji. Bez obzira na to šta čovek mislio o astrologiji, i da li psihološki profili izgradjeni na osnovu natalne karte zaista dobro opisuju osobe na koje se odnose, astrološka teorija je puna izvanrednih psiholoških uvida koji su kompleksniji, sofisticiraniji i daleko primenljiviji za potrebe individualne psihološke sinteze nego bilo koja druga psihološka tipologija.
Tako da je zaista velika šteta što se Jungova prognoza, da će se astrološka psihologija proučavati na univerzitetima, nikada nije obistinila. Možda bi nam bilo lakše da razumemo sopstveni karakter, ako već ne i samu sudbinu…
