Gojko Božović

Tri kratke pesme o kući, svetlu i opet o svetlu

Kuća

Nema vetra,

Ali prozori cvile.

Otvaram jedan po jedan

Da u sobu uđu

Svi koji su u njoj

Bili pre mene.

Neće nam biti tesno.

Zbićemo redove

Dok ne dođem opet.

Nema reči

Nema reči koju nisi progutao

Dok si gledao svetla koja se gase,

Dok si gledao vatru koja dolazi,

Dok je tvoj automobil ulazio u telo drugog automobila,

Dok si slušao vesti iz mračne utrobe telefona,

Dok si, nemoćan, slušao plač deteta,

Dok si bio dete.

Platno

Ono svetlo na kraju sela

Zaždiveno rukom starice

Obasjava svet kada se smrači

Obasjava svet kada je baš mračno

Obasjava svet kada gori sunce

I horizont postaje platno

Zaboravljenog flamanskog slikara

Autor: Gojko Božović

Fotografije: arhiva MPN magazina