M1 AGENT NOVČANE MASE
IZ ZBIRKE "BERMUDE NA PALME"
Cirkon ljeska, ten joj bled,
kad saldira, hladni led.
Da li ima boemije
u to malo anemije?
Nema majku, ima banku.
Njen je tata birokrata.
Tanak tablet, staklen sto.
Sedim pred njom kao vo.
Mirno diše, kalkuliše.
Doda jednu nulu više.
Sa Excelom polemiše:
„Nisam živa, ubi me pasiva.“
Posmatram je na momenat,
sad sam bliži za procenat.
„I, šta kažu stanovnici,
valjaju li cenovnici?“
Da li ima alhemije
protiv takve anemije?
„Nikakvi krediti,
to su Vam banditi!“
Članak otmen, nema šta!
Smotaću te jednom ja.
Ona šeta, hoda, pati:
„Kad će stati derivati?“
Velik prozor, miran Prag,
ima u njoj neki vrag.
„Dajte mi organizaciju
za sekjurizaciju:
‘Slušaj skote, spusti kvote!’“
Lepe noge, otmen vrat,
otapam je čitav sat.
„Nešto bih ti rekla
državo porekla.“
A kolena,
kod tih žena...
Sad sam tropa.
Pada stopa.
„Dajte mi organizaciju
za sekjurizaciju:
‘Slušaj skote, spusti kvote!’“
Puno novca, mnogo stila,
spušta pogled. Tri promila?
„Nije tačno.
Nisam kriva treba mi aktiva.“
Osvajam je na momente
dok računa te procente.
Dva momenta, tri procenta.
Evo ima čitav sat.
Vrag mi kaže: Sad je mat.
Upotrebih alhemiju,
napustismo Bohemiju,
izlečih joj anemiju.
Dašak vetra sa jezera.
Romantična atmosfera.
Ja ne umem da se krijem.
Mirno sanja dok se brijem.
Gluvo doba, čeka put.
Kofer spreman. Mesec žut.
Napisah joj:
Sad odlazim. Srećan put.
Dal’ će zvati, kad se smire
derivati?
