MATEMATIKA KAO ENKRIPCIJA
UPOTREBA NUMERIČKE GREŠKE ZA PRENOS SAZNANJA
Postoje ljudi koji najčešće ne proveravaju račune koje plaćaju. Da to čine, možda bi otkrili greške, koje veoma često nešto označavaju: na primer, da nam je neko namerno ukrao izvesnu količinu novca. Kao jedan od takvih ljudi, iskreno se čudim da sam možda među prvima koji je proverio računicu opisanu u jednom egipatskom mitu i iz greške u toj računici izveo prilično važan zaključak, kako o egipatskoj astronomiji tako i o kriptografskoj funkciji mitova.
Radi se o mitu koji govori o tome kako je nastala egipatska godina od 365 dana. Iako postoje razni izvori, koji ukazuju na autentičnost ovog mita, od kojih mnogi pripadaju ranom periodu Egipatske civilizacije, njegove detalje najbolje možemo rekonstruisati na osnovu Plutarhovog 12-tog poglavlja teksta o Ozirisu i Izidi, koji potiče iz 70 godine nove ere. Mit kaže ovako: jednom davno, u davna vremena drevnoga pamtiveka (fraza koju je izmislio i prvi upotrebio Stanislav Vinaver u svom genijalnom prevodu Šeherezadinih priča) egipatska boginja neba, Nut zatrudnela je nakon kratkotrajne afere sa Gebom, bogom zemlje, pa je trebalo da rodi petoro dece. Ovde ćemo ostaviti po strani ezoteričke diskusije o tome koje je dete začeto sa kojim bogom, pošto postoje forenzički dokazi da nisu sva ta deca potekla od istoga oca. Takođe postoje i razne verzije ko se zbog ove afere ozbiljno naljutio na Nut. Jedino što se sigurno zna je da je to neki od bogova sunca, najverovatnije ili sam Ra koji se nekada predstavlja kao muž, a nekad kao deda od Nut, ili njegov sin Šu koji je bez dileme bio njen otac. Kako god bilo, Nut je (kao u komediji Radovan Treći) dobila zabranu da rodi decu na bilo koji dan u to vreme postojeće egipatske godine (koja je tada imala tačno 360 dana i bila je idealno usklađena sa brojem stepeni kruga).
Pošto se Tot, kosmički um, ali ne manje i vešti prevarant, takođe intenzivno udvarao Nut, ona mu se požalila i zamolila ga za pomoć. Šta mu je ponudila zauzvrat možemo samo da naslućujemo. Sve u svemu, Tot je odmah otišao kod boginje meseca, pošto je u to vreme kalendar bio lunarni, i nagovorio je da igraju jamb, ili već neki drugu igru sa kockicama. Kao pobednik, dobio je 70-tinu svakog dana, pa je od tih delova sastavio 5 novih dana, koje je dodao na 360 dana egipatske godine. Tokom tih 5 dana, Nut je rodila: Ozirisa, Horusa (starijeg), Seta, Izidu i Neftis, a bez da je prekršila zabranu koju je dobila od oca, muža ili dede.
Samo usput da kažem da se ovim lunarna godina smanjila sa 360 na 355 dana, a solarna povećala na 365 dana, te da su se pojavili novi bogovi koje je nebo (Nut) donelo u svojoj utrobi, koji nemaju šta drugo da predstavljaju nego 5 vidljivih planeta. Toliko o tome da egipatska religija, za razliku od sumerske, nije bila astralna…
Sve to je nebitno za ovu priču. Bitno je da se u poslednja dva milenijuma, od kada nam je Plutarh preneo detalje ovog lascivnog mita, malo ko setio da uzme papir i olovku i proveri računicu. Koja je naravno netačna. Jer, kada se 24 sata, koliko danas iznosi broj sati tokom jednog dana, zamisli kao ostatak nakon oduzimanja jedne sedamdesetine nekadašnjeg dana, pa se izračuna koliko tacno iznosi ta sedamdesetina i onda pomnoži sa 360, ne dobija se 5 dana, već precizno 5.22 dana, što, kada se doda na 360, skoro pa precizno opisuje trajanje jedne solarne godine. Jedina referenca koju sam pronašao govori o tome da je još neko utvrdio ovu grešku, je kod Lepsiusa koji zaključuje da je u pitanju tipografska greška, jer Plutarh mora da nije mislio na sedamdeseti, nego na sedamdeset-i-drugi deo dana.
Meni se ovaj zaključak čini veoma naivnim i neuverljivim. Pre bih rekao da se radi o dokazu da su već Egipatski astronomi znali tačno trajanje solarne godine, kao i da su već otkrili Precesiju Ekvinoksa, mnogo pre nego što je to učinio Hiparh, 150 godine pre nove ere. Ovaj mit takodje dokazuje da se matematika, u egipatsko vreme, koristila kao metoda enkripcije. Pošto poznavanje računa nije bilo rasprostranjeno i bilo je dostupno samo izabranima, ubacivanje matematike u priče namenjene širokim masama je bilo najbolji način da se šifrovano prenese određeno znanje, koje će samo „odabrani“, što će reći matematički obrazovani, znati da protumače.
Ne treba zaboraviti da tada obrazovanje još uvek nije bilo demokratizovano i dostupno običnim ljudima. Demokratizacija obrazovanja se dogodila tek u antičkoj Grčkoj. U Starom Egiptu ko god da je bio izabran da se matematički obrazuje, morao je da pristupi određenim kultovima, gde je direktno učio od „gurua“ i gde je dobijao znanje na „kašičicu“ napredujući u hijerarhiji, ne samo na osnovu sposobnosti da razume i pamti, već i na osnovu procene poverljivosti i lojalnosti. Tačno znanje trajanja godine je davalo moć i značaj onima koji su taj podatak znali - jer im je omogućavalo da precizno predvide početak plavljenja Nila. Zbog toga je ovo znanje, na razne načine, istovremeno prenošeno i čuvano. Jedan od njih smo videli kroz interpretaciju mitske priče o nastanku egipatske godine.
Ovakav pristup simboličkom kodiranju određenog znanja kroz brojeve i računice koje nalazimo u raznoraznim pričama je opšte mesto u literaturi starog sveta. Nalazimo ga u mitovima, ezoteričkim knjigama, u Starom i Novom zavetu. Sve u svemu, moj savet je da ne uzimate brojeve zdravo za gotovo kada čitate stare knjige i svakako da proveravate češće račune u kafani…
Autor teksta: Slobodan Simović
 | A guest post by
|
Svašta čovek nauči od tebe.