MORA DA SU TO BILI MINDRAVCI

Bolje da verujem inteligenciji pa ma i veštačkoj nego prirodnoj ludosti

Još uvek pomalo ošamućen posle preključerašnjeg susreta sa nepoznatom silom na mirnim protestima u Beogradu, razgovarao sam sa GPT catom. Svi drugi su ili ošamućeni, dižu larmu ili lažu kao televizor. Pitao sam GPT-a: „Znaš li šta su to mindravci?“ GPT je odgovorio da termin nije poznat u široj upotrebi, ali da moj opis događaja na protestima ukazuje na nešto što je izazvalo paniku, mučninu i oštećenje slušnih aparata i pejsmejkera. Prec’ednik i policija poriču upotrebu trans humanističkih naprava, a vojska odbacuje takve tvrdnje sa indignacijom. Tako da nemam drugog zaključka sem da su to ipak bili mindravci – nepoznata sila koja otkriva duboke probleme u našem društvu.

Šta se dogodilo na protestima?

Tokom protesta "15. za 15" došlo je do iznenadne panike među okupljenima, što je izazvalo stampedo i zdravstvene tegobe kod učesnika. Više hiljada građana prijavilo je posledice, uključujući mučninu i druge zdravstvene probleme. Iako su se pojavile glasine da je korišćen tzv. "zvučni top" što je sa aklamacijom najavila “morna forest medija group” uz hit “Duni vetre malo preko jetre…”, predstavnici vlasti, i organa reda uporno negiraju upotrebu takvih uređaja. Trenutno, nadležne i nenadležne institucije sprovode tragikomičnu „istragu“ kako bi se utvrdilo šta je izazvalo paniku i zdravstvene probleme kod žrtava stampeda.

Da li su to bili mindravci?

Moja teorija o mindravcima možda zvuči smešno, ali u kontekstu nedostatka logičnih objašnjenja, postaje sve verovatnija. Ako vlast ne može ili ne želi da objasni šta se dogodilo, onda je prirodno da ljudi traže alternativna objašnjenja. Mindravci su postali simbol nečega neobjašnjivog, što vlast pokušava nevešto i glupo da zataška skačuđi samoj sebi usta.

Psihologija mase: Kako strah i panika utiču na ponašanje

Kada se ljudi okupe u velikim grupama, njihovo ponašanje se menja. Gustav Le Bon, pionir u proučavanju psihologije mase, smatra da masa ima svojstvo "kolektivne svesti" koja je podložna emocionalnim impulsima. Evo kako to funkcioniše:

1. Emocije preovlađuju nad razumom: U masama, ljudi su skloniji da reaguju emocionalno, a ne racionalno. Strah, bes i panika mogu se brzo širiti.

2. Deindividualizacija: Pojedinci u masama gube osećaj lične odgovornosti i čine stvari koje inače ne bi učinili.

3. Povodljivost: Mase su podložne uticaju vođa ili autoriteta, čak i kada su njihove poruke nelogične ili lažne.

Spirala tišine: Kako strah utiče na javno mnjenje

Elisabeth Noelle-Neumann, razvila je teoriju spirale tišine da bi objasnila kako strah od izolacije utiče na to šta ljudi govore ili trpe . Evo kako to funkcioniše:

1. Strah od izolacije: Ljudi imaju prirodnu tendenciju da izbegavaju izolaciju. Ako veruju da će njihovo mišljenje biti nepopularno ili kritikovano, pre će ćutati nego pružiti otpor. Ako vlast uspeva da, uz pomoć dugotrajne ultra propagande, održava utisak da je njen narativ realan, ljudi će se plašiti da izraze neslaganje, čak i ako znaju da je vlast u deluziji.

Na aktuelnim mirnim i sve masovnijimprotestima u Beogradu, spirala tišine može objasniti zašto još uvek jedan deo naroda ne izražava svoje mišljenje, iako dominantni narativ kopni kao “lanjski sneg”. To stanje održavaju kontrolisani mediji.

Zašto vlasti lažu?

Laži su često poslednje utočište vlasti koja gubi kontrolu. Evo glavnih razloga zašto vlasti lažu:

1. Očuvanje moći: Laži omogućavaju vlastima da sakriju slabosti i očuvaju iluziju kontrole.

2. Sprečavanje panike: Vlasti često koriste laži kako bi sprečile masovnu paniku.

3. Manipulacija javnog mnjenja: Laži su alat za kontrolu narativa.

4. Odbrana od odgovornosti: Laži služe kao štit od kritika i pravnih posledica.

Korist i šteta od laži:

• Kratkoročne koristi: Laži mogu privremeno smiriti javnost i kupiti vreme.

• Dugoročne štete: Gubitak poverenja, eskalacija nezadovoljstva, međunarodna osuda i obesmišljavanje vladavine.

Psihologija vođa u deluziji: Karakala i savremeni lideri.

Vođa u deluziji je opasna pojava, jer njegova percepcija stvarnosti postaje sve više iskrivljena i na kraju iracionalna. Evo kako to funkcioniše:

1. Megalomanija: Vođa veruje realno ili prisilno da je nepobediv i da njegove odluke ne mogu biti pogrešne.

2. Paranoja: Vođa postaje sumnjičav prema svima oko sebe i naposletku prema narodu u celini.

3. Odbrana iluzije: Vođa odbija da prihvati stvarnost koja ne odgovara njegovoj viziji.

Karakala: Rimski car u deluziji.

Karakala (188–217 n.e.), rimski car, je klasičan primer vođe u deluziji. Njegova vladavina obeležena je megalomanijom, paranojom i brutalnošću. Evo kako je Karakala doživeo pad:

1. Megalomanija: Karakala je verovao da je naslednik Aleksandra Velikog i da je predodređen da vlada celim svetom. Njegovi pohodi bili su motivisani ličnom slavom, a ne strategijom.

2. Paranoja: Karakala je bio opsednut sumnjom u izdaju. Ubio je svakoga koga je video kao pretnju, uključujući i brata Getu sa kojim je delio vlast.

3. Brutalnost: Karakala je masakrirao desetine hiljada ljudi, uključujući građane Aleksandrije kada su ga ismevali. Njegova nasilna priroda dovela je do neslućene inflacije, unutrašnjih sukoba i raspada Rimske imperije.

4. Kraj: Karakalu je na kraju ubio lični telohranitelja dok je kretao u pohod protiv Partskog carstva.

Savremeni lideri i deluzija:

Karakalin primer nije izolovan. Savremeni lideri često pokazuju slične osobine:

• Megalomanija: Verovanje da su nepobedivi, da. su uvek i u svemu u pravu, da su strućni u svim oblastima, da imaju prava da se u sve mešaju i da njihove odluke ne mogu biti pogrešne.

• Paranoja: Obzirom da su okruženi najgorima među nama muči ih sumnjičavost, što dovodi do čistki, ciljanih, nasumičnih progona i nestabilnosti.

• Odbrana iluzije: Odbijanje da prihvate stvarnost koja ne odgovara njihovoj viziji i slici o sebi i svetu.

Uloga ministra policije u krizi sistema: Između lojalnosti i odgovornosti.

Ministar policije ima ključnu ulogu u održavanju reda i sprovođenju zakona. Ali šta se dešava kada je vođa u deluziji, a ministar preterano pritisnut?

1. Lojalnost vs. odgovornost: Ministar mora da odluči da li će biti lojalan vođi ili delovati u interesu građana.

2. Gaslighting i manipulacija: Ministar može biti alat za širenje laži, ali i žrtva pritiska i ne može igrati duplu igru doveka.

3. Moralna dilema: Ako ministar shvati da vođa gubi dodir sa stvarnošću, suočava se sa teškom dilemom. Ta dilema može biti i čisto racionalna iako ne i moralna. Ako je minstar unutrašnjih poslova slab, na sebe tu finkciju često preuzima vojska. To se naziva pučem!

Može li ministar da "potopi" vođu iznutra?

• Unutrašnji otpor: Ministar može pokušati da formira savez sa drugim visokim funkcionerima u vlasti, opozicijom pa i predstavnicima narododa.

• Istorijski primeri: Tokom revolucije u Rumuniji, neki visoki funkcioneri prešli su na stranu protestanata. Nebrojeni je primer nasilnih promena vlasti u afričkim zemljama, a šeste su i smene vlasti tehnikom unutar-parlamentarnih državnih udara (Napoleon II, Pilsudski etc.) Mnogi takvi pokušaji nisu urodili plodom kao na primer pokušaji atentata na hitlera ili anarhistički atentati.

• Rizici: Pokušaj da se "potopi" vođa u deluziji nosi velike rizike, uključujući represiju i gubitak položaja pa i uspostavljanje novih još gorih rećima.

Istina je moć!

Laži vlasti i psihologija vođe u deluziji pokazuju koliko je opasno kada se stvarnost zameni iluzijom. Ministar policije ima ključnu ulogu u ovom procesu – može biti alat za represiju ili glas razuma. Kao što istorija pokazuje, laži mogu dugo trajati, ali istina uvek izađe na videlo. Građani moraju ostati budni i kritički nastrojeni, jer samo istina može dovesti do promena na bolje, a svemu može najviše da pomogne nepatvorena ljubav.

Karikature: IVICA STEFANOVIĆ - EdgeArt

Autor: Milan Peca Nikolić