Motoko Iši (1938 - ) je japanska dizajnerka rasvete, poznata po radovima širom sveta. Po svršenim studijama umetnosti u Tokiju, radila je za finske proizvođače rasvete i dizajnere arhitektonskog osvetljenja prostora i nemačku kompaniju za dizajn rasvete. Iskustva koja je stekla bila su osnova za njen kasniji rad. Po povratku u Japan pokreće svoju kompaniju 1968. godine, u vreme kada dizajn osvetljenja u Japanu nije bio razvijen, a žene dizajneri nedovoljno priznati. Kako se posao širio, nizali su se projekti osvetljenja za velike gradove, mostove i druge građevinske objekte, različite događaje i performanse, rasvete kulturnih dobara, dizajn rasvetnih tela, svetlosnih objekata… Originalnim idejama, korišćenjem različitih boja svetlosti u skladu s godišnjim dobima, okruženjem i profilom građevine ili događaja, uz primenu novih tehnoloških rešenja, postizala je upečatljive i impresivne kreacije. Za svoj rad dobila je niz značajnih nagrada. Autor je i nekoliko knjiga iz ove oblasti.
Među brojnim realizovanim projektima izdvajaju se dizajn osvetljenja za Ekspo 70 u Osaki, Tokijsku kulu, Most duge u Tokiju, Elizabetin most u Budimpešti, Branderburšku kapiju u Berlinu, Nacionalni muzej u Tokiju, istorijski lokalitet svetske baštine Širakavago, Šangajski svetski finansijski centar, osvetljenje za gradove Osaku, Hakodate, Himeji i Kurašiki, laserski umetnički performansi u Beču i Briselu i mnogi, mnogi drugi.
Iako karijera i projekti ove značajne dizajnerke zavređuju posebno interesovanje, fokus priče usmeravamo na naše prostore, a ipak ostajemo na početnom tragu. Naime, nedavno se u štampi pojavio podatak da je jedan dizajnerski rad Motoko Iši otkupljen pred početak rekonstrukcije obrenovačkog hotela − veliki luster nemačkog proizvođača Staff Leuchten koji je zauzimao istaknuto mesto u hotelskom holu.
Gradnja Hotela Obrenovac je započeta marta 1979. godine, finansirana na osnovu Samoupravnog sporazuma koji su potpisali „Prva iskra“ – Barič, Termoelektrane „Nikola Tesla“ – Obrenovac, Komunalni fond Skupštine opštine Obrenovac, „Beobanka“ i PKB Turist Obrenovac. Arhitekta Nedeljko Tomanović projektovao je ovo zdanje za beogradski „Projekt best“. Izvođač radova je bio „Komgrap“. Kao hotel visoke B kategorije otvoren je početkom 1983. Bio je to važan događaj u životu malog grada na obali Kolubare. U godinama koje su usledile hotel je bio mesto gde su se održavali različiti skupovi, zabave i proslave, snimali filmovi, boravili domaći i inostrani gosti, sportske ekipe i reprezentacije... Ali, to je neka druga priča. Monumentalna građevina na ulazu u grad je već svojim izgledom ostavljala snažan utisak. Enterijer je bio skladno oblikovan, te je isti utisak ostajao i kad se u hotel kroči.
Bila su to vremena kada se dizajnu enterijera poklanjala pažnja. Ipak, otkud da baš jedan luster Motoko Iši stigne u Obrenovac? Pojma nemam, ali mi se neke pretpostavke čine mogućim.
Iši je tokom usavršavanja šezdesetih godina u Nemačkoj radila za kompaniju Staff Leuchten. Moguće je da je i kasnije nastavila da sa njima sarađuje i dizajnira rasvetne komade koje su proizvodili. Moguće je i da je projektant angažovao ovu poznatu kompaniju da „po meri“ napravi ne samo ovaj veliki luster, već i ostale manje svetiljke iste stilske linije koje su bile postavljene u hotelu. Može biti i da je bio sproveden neki međunarodni konkurs ili da je to bila već ranije uspostavljena saradnja.
Kako god, da ne beše ovog napisa u štampi, pitanje je da li bi se i saznalo kakvo je dizajnersko delo nekad krasilo obrenovački hotel.
A mogao se sačuvati i uklopiti u novoosmišljeni enterijer.
Autor: Ivana Janošević
 | A guest post by
|