MOZAK OD PESKA
Kratki vodič kroz industriju poluprovodnika
„Pesak, kvarc, silicijum, dioda, tranzistor, čip, kompjuter, svetska mreža, mašinsko učenje, ma ko bi izašao na kraj sa svim tim. Pustinja kao pustinja…“
Moris Čang, rođen u Kini. Ostavio je neizbrisiv trag u tehnološkom svetu kao osnivač i bivši predsednik Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC). TSMC je postao vodeća kompanija u globalnoj poluprovodničkoj industriji, a Čangova uloga bila je ključna u oblikovanju tajvanske tehnološke scene.
Godine 1987.Čang je osnovao TSMC s vizijom da transformiše način na koji se proizvode čipovi. Umesto tradicionalnog modela u kojem su kompanije same proizvodile svoje poluprovodničke čipove, TSMC je ponudio usluge outsourcinga. Ovaj pionirski pristup omogućio je kompanijama da se fokusiraju na dizajn čipova, dok je TSMC brinuo o fizičkoj proizvodnji. Čang je rođen u gradu Ningbo u Kini 1931. godine. Godine 1949., Čang se preselio u SAD i upisao Harvard University. Kasnije je prešao na Massachusetts Institute of Technology (MIT), gde je stekao diplomu iz mehaničkog inženjeringa 1952. i 1953. godine. Iako nije uspeo da doktorira na MIT i odbio ponudu Ford Motor Company pridružio se Sylvania Semiconductor, kako se tada nazivao mali sektor za poluprovodnike Sylvania Electric Products. Tri godine kasnije, prešao je u Texas Instruments (TI), gde je dostigao poziciju potpredsednika odgovornog za globalno poslovanje.
Ranih 1980-ih, dok je još bio u Texas Instrumentsu, Čang je primetio da japanska fabrika TI-ja ima dvostruko veći prinos čipova od fabrike u Teksasu. Naslutio je da je budućnost napredne proizvodnje u Aziji, što ga je motivisalo da napusti TI i prihvati poziv premijera Tajvana, da postane predsednik i izvršni direktor Industrial Technology Research Institute u Tajvanu. Kao predsednik neprofitne organizacije, bio je odgovoran za podsticanje industrijskog i tehnološkog razvoja. Godine 1987. Čang je osnovao Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), označavajući početak razdoblja u kojem su kompanije sve više uviđale vrednost outsourcinga proizvodnih kapaciteta u Aziji. TSMC je ubrzo postao jedan od najprofitabilnijih proizvođača čipova na svetu. Čang je doneo bogato iskustvo iz Texas Instruments i drugim kompanijama, unoseći inovativne pristupe u TSMC. Bio je ključni zagovornik postavljanja cena poluprovodnika "ispred krive troškova", što je značilo kratkotrajno žrtvovanje profita kako bi se stekao tržišni udeo i postigli dugoročni proizvodni rezultati. Posle preseljenja u Tajvan, Čang je otkrio snagu azijske proizvodnje. TSMC je brzo postao jedan od najprofitabilnijih proizvođača čipova na svetu, privlačeći klijente iz raznih sektora, uključujući telekomunikacije, elektroniku i automobilsku industriju. Čangova odluka da osnuje TSMC bila je prekretnica koja je oblikovala dinamiku poluprovodničke industrije početkomdevedesetih. Njegov rad nije samo podigao TSMC na vrh svetskih proizvođača čipova, već je i postavio temelje za globalni uspeh tajvanske tehnološke industrije. Čang nije samo osnovao jednu od najuticajnijih kompanija u poluprovodničkoj industriji, već je i postao simbol tajvanske tehnološke izvrsnosti. Njegova hrabrost u uvođenju novih poslovnih modela i tehnoloških inovacija ostavila je dubok pečat na globalnoj tehnološkoj sceni, čineći ga pionirem i vođom u svojoj oblasti.
Trendovi u industriji poluprovodnika danas evoluiraju kako tehnologija napreduje. Napredak u nanoskalnim tehnologijama omogućava proizvodnju čipova s komponentama na nivou atoma. Ovo povećava gustinu tranzistora, poboljšava energetsku efikasnost i omogućava veću računarsku snagu na manjim čipovima. Rastuća potražnja za AR (Proširena Stvarnost) i VR ( Virtuelna Stvarnost ) aplikacijama zahteva čipove koji mogu pružiti visoke performanse u obradi podataka i grafici. Čipovi namenjeni ovim tehnologijama moraju da budu sposobni za efikasnu obradu velike količine podataka sa odgovorom u realnom vremenu. Razvoj 5G tehnologije zahteva čipove koji mogu da podrže brzi prenos podataka i nisku latenciju. Ovo ima implikacije na čipove za mobilne uređaje, mrežnu opremu i IoT (Internet stvari) aplikacije. AI ima značajan uticaj na industriju poluprovodnika. Specijalizovani čipovi, poznati kao AI ubrzivači, omogućavaju efikasnije izvršavanje algoritama mašinskog učenja. Istraživanja u oblasti kvantnih računara predstavljaju budući trend u poluprovodničkoj industriji. Upotreba robotike, automatizacije i veštačke inteligencije u proizvodnji poluprovodnika pomaže u poboljšanju efikasnosti, smanjenju grešaka i ubrzanju procesa proizvodnje. Razvoj čipova specijalizovanih za rad s algoritmima mašinskog učenja omogućava ubrzanje AI aplikacija, uključujući prepoznavanje uzoraka, obradu prirodnog jezika, autonomne sisteme i druge oblasti. AI takođe ima primenu u samom procesu dizajniranja čipova, optimizaciji proizvodnje i testiranju, što doprinosi povećanju efikasnosti i smanjenju vremena razvoja.
Tajvan je jedan od ključnih igrača u globalnoj industriji poluprovodnika i čipova, ali konkurencija je jaka, pre svega Kina. Kina (posebno kompanije kao što su SMIC i Huawei): Kineski Semiconductor Manufacturing International Corporation (SMIC) predstavlja značajnog konkurenta Tajvanu. Kina, kao i Tajvan, ulaže značajne resurse u razvoj sopstvene industrije poluprovodnika, a kompanije kao što je Huawei takođe igraju ključnu ulogu u ovoj oblasti. Američke kompanije Intel, AMD i NVIDIA, su snažni igrači u proizvodnji čipova. Intel, na primer, ima značajno prisustvo u industriji i dugogodišnje iskustvo u proizvodnji mikroprocesora. Južnokorejske kompanije, poput Samsung-a i SK Hynix-a, su ozbiljni konkurenti Tajvanu u proizvodnji čipova. Samsung, posebno, ima jaku poziciju u proizvodnji memorija. Japanske kompanije Renesas Electronics, fokusirju se na mikrokontrolere i kritične aplikacije.
Evropske kompanije kao ASML iz Holandije, proizvode opremu za proizvodnju čipova, dok je STMicroelectronics iz Švajcarske proizvođač visoko pouzdanih čipova za vojnu i aerospace industriju. Rusija i Indija su takođe značajni akteri u ovoj industriji, ali njihov uticaj i prisustvo variraju u odnosu na druge ključne igrače i delimično su obavijeni velom tajni pogotovo kada je u pitanju produkcija polupovodnika namenjena vojnoj industriji. Rusija se često oslanja na uvoz poluprovodnika za svoje potrebe u tehnološkim sektorima i za masovnu upotrebu. Indija je čuvena posebno kao centar za dizajniranje i razvoj čipova. Ima mnoge kompanije koje se bave dizajniranjem čipova, softvera i drugih tehnoloških rešenja, međutim, u pogledu fizičke proizvodnje čipova nije među vodećim zemljama.
Globalnu industriju poluprovodnika odlikuju međunarodni savezi, partnerstva i snažna konkurencija. Kompanije iz različitih zemalja često sarađuju ali i konkurišu u različitim segmentima tržišta. Kovid kriza i zastoj u proizvodnji su otkrili mnoge opasnosti i nedostatke prekomernog outsorcinga pa nacionalne ekonomije iznova grade sopstvene kapacitete kako iz tržišnih tako i iz bezbednosnih razloga.
Tajvan se i dalje ističe kao lideru proizvodnji čipova, ali i globalna konkurencija ima snažan uticaj. Industrija čipova ima ključnu ulogu u bezbednosti Tajvana s obzirom na značajnu ulogu koju ova industrija ima u tehnološkom sektoru, komunikacijama, odbrambenoj industriji i drugim ključnim sektorima. Čipovi se široko koriste u vojnoj tehnologiji, uključujući radare, komunikacione sisteme, senzore, sigurnosne kamere, dronove i sisteme kontrole vojnih vozila. Osim toga, specijalizovani čipovi koriste se u satelitima i drugim ključnim odbrambenim tehnologijama. Razvoj i proizvodnja ovih čipova domaćim resursima često su ključni za nezavisnost i suverenitet u odbrambenim kapacitetima. U eri digitalne povezanosti, čipovi su od suštinskog značaja za rad telekomunikacionih mreža. Tajvan se oslanja na visoko razvijenu telekomunikacionu infrastrukturu, a kvalitetni čipovi ključni su za efikasno funkcionisanje mobilnih mreža, bežičnih komunikacija i drugih tehnologija povezanih s telekomunikacijama. Čipovi igraju ključnu ulogu u zaštiti informacija i sistema od napada i neovlašćenog pristupa. Implementacija sigurnosnih protokola i enkripcija često zahteva specifične čipove koji efikasno obrađuju složene algoritme. Tajvan nastiji da osigura sigurnost svojih sistema, posebno imajući u vidu sveprisutnost digitalnih pretnji. Poluprovodnici su neophodni u mnogim industrijama, uključujući medicinske uređaje, saobraćaj, automobilsku industriju, proizvodnju energije...
Održavanje nivoa proizvodnje čipova omogućava Tajvanu ne samo daobezbedi sigurnost u ključnim sektorima, već i da zadrži konkurentsku prednost na globalnom tehnološkom tržištu i svakako obezbedi maksimalno moguću američku zaštitu na bazi čisto komercijalnih razloga. Zato, uloga industrije čipova na Tajvanu ima dalekosežne posledice na bezbednost, kako u odbrambenim kapacitetima, tako i u održavanju stabilnosti i efikasnosti ključnih sektora. Tajvan nastoji da ojača domaću proizvodnju čipova kao najveći garant nezavisnosti od Kine. Reakcije Kine i SAD-a na situaciju u vezi s industrijskom proizvodnjom čipova, posebno u kontekstu Tajvana, mogu se analizirati iz različitih perspektiva. Kina zastupa politiku "Jedna Kina", tvrdeći da Tajvan pripada Kini. Svaki pokušaj jačanja tajvanske industrije, uključujući proizvodnju čipova, Kina posmatra kroz ovaj politički kontekst. No, Kina i Tajvan su veoma povezani u ekonomskom smislu, posebno u tehnološkom sektoru. Kineske kompanije uveliko zavise od tajvanskih čipova pa su reakcije Kine vođene katkad političkim, a katkad ekonomskim interesima i potrebom održavanja stabilnih trgovinskih odnosa. Kina je globalna sila koja povećava uticaja u tehnološkom sektoru.
Nedavna provokativna poseta američke državne sekretarke Tajvanu i otvorena antikineska retorika, kao i posledična kineska blokada Tajvana u vreme te posete govore koliko je ravnoteža tih faktora delikatna i teško održiva. SAD i Tajvan nemaju zvanične diplomatske odnose, ali SAD često pruža političku i vojnu podršku Tajvanu. Kada Tajvan jača tehnološke kapacitete, SAD reagouje pružanjem dodatne podrške, i otvaranjem tržišta, posebno s obzirom na strateški značaj tehnologije čipova. Američke tehnološke kompanije često sarađuju s tajvanskim partnerima. SAD i Kina vode trku za tehnološkim liderstvom. Ako Tajvan postane ključna figura u proizvodnji čipova, SAD može reagovati povećanjem saradnje ili pružanjem vojne podrške kako bi očuvali svoju poziciju u tehnološkoj trci. Ako SAD vidi tajvansku industriju čipova kao ključnu za bezbednost i stabilnost regiona, moguće je da će reagovati kako bi ojačao svoje prisustvo u tom sektoru. U oba slučaja, reakcije su kompleksne i oblikovane brojnim faktorima, uključujući politiku, ekonomiju, bezbednost i tehnološke interese. Trenutna politička situacija značajno utiče na globalni industrijski kompleks i uveliko potire praksu outsorcinga. Svi se polako vraćaju na sopstvenu fizičku produkciju poluprovodnika u okvirima nacionalnih industrija. Geopolitičke tenzije između zemalja, posebno između velikih igrača kao što su SAD, Kina, Rusija i druge, dovode do trgovinskih ograničenja i sankcija koje direktno utiču na snabdevanje poluprovodnicima. To remeti lance snabdevanja i povećanja troškova proizvodnje. Politika trgovine sirovinama koje su ključne za proizvodnju čipova, poput retkih metala i poluprovodničkih materijala, utiče na stabilnost snabdevanja i cene. Ograničenja u pristupu ovim resursima izazivaju poteškoće za proizvođače. Politika sankcija i ograničenja na transfer tehnologije otežava saradnju između kompanija iz različitih zemalja. Ovo utiče na istraživanje i razvoj i smanjuje globalnu saradnju na inovacijama. Tenzije u vezi sa zaštitom intelektualne svojine otežavaju slobodnu razmenu znanja. Politike vlada u vezi subvencija, poreza i podršci istraživanju direktno deluju na inovacije i u industriji čipova. Zemlje koje pružaju podsticaje i podršku istraživanju često imaju prednost u razvoju naprednih tehnologija. Politički blokovi i regionalna saradnja uveliko oblikuju dinamiku industrija naprednih tehnologija. Različite regionalne inicijative i sporazumi utiču na trgovinu i saradnju između subjekata u sektoru. Ukratko, politička situacija ima snažan uticaj na globalni industrijski kompleks, a promene u politici izazivaju zastoj, ali i prilike za razvoj i transformaciju ove ključne industrijske grane. Ipak čini se da je zlatno doba autsorsinga iza nas.
Priredio: Milan Peca Nikolić
Važno je da sam u nečemu prvi. :-)
Da budem iskren očekivao sam da će ovaj članak izazvati više interesovanja.