PET ZABORAVLJENIH FOTOGRAFIJA

Važni modeli filmskih kamera koje su obeležile svoju epohu

Nedavno mi je prijatelj doneo nekoliko starihpožutrelih fotografija iz 1920-ih. Već dugo se zabavljamo semantičkom forenzikom starih fotografija. Slike su velike, snimljen verovatno kamerom srednjeg formata tipa  Grafleksa na  plan negativu. Kopiranie su na Harman papiru o čemu svedoče veoma oštri detalji i dubina polja karakteristična za kamere sa sinhro  zatvaračem.

Naša igra se sastoji u tome da kroz analizu foto tehnologije, mode, scenografije, likova,  životinja otkrijemo što više detalja o nepoznatoj fotografiji, vremenu i mestu nastanka, ljudima na njoj, njihovim životnim pričama  i povodu  nastanka. Analiziramo automobile, rekvizitu, arhitekturu ili svetlo,  manire epohe i stil autora ako je uočljiv.

Ponekad su to studijske, ponekad dokumentarne, ili tehničke fotografije različitih žanrova, najčešće složenijeg sadržaja, ređe portreti. Što su  starije i kompleksnije to je zanimljivije. Natpisi, , znaci na reklamama i firmama, brendovi, modeli automobila, dizajn nameštaja, stil odevanja frizura, govor tela, gestovi, poze i maniri često nam pomažu da se priblićimo izvoru ili bar preciznije odredimo period nastanka. Detaljno analiziramo žigove foto studija kada ih ima,  tehnologiju materijala, tehniku i optiku koja se koristila za snimanje da bismo smanjili entropiju i izbegli greške i nejasnoće.Ako ne postoji drugi način za upoređivanje fotografija, pribegavamo korišćenju mašinske inteligencije.

Naravno, da bi igra bila zanimljiva, biramo fotografije čiji je sadržaj intrigantan i vezan za osnovnu stručnost nekog od saigrača. U te svrhe koristimo isključivo  analogne originalne fotografije izrađene na foto papiru iz 19. i 20. veka (do devedesetih godina 20. veka), koje nabavljamo iz antikvarnica, sa buvljaka, ili odkolekcionara, posvećujući pažnju izboru motiva  i načinu pretrage. Retko analiziramo  koloidne snimke, staklene ploče, negative, a ponekada budu  intrigantni I reverzibilni slajdovi iż kasnijih perioda. Proces često može da potraje  ili da ostatane  nedovršen.

Ovog puta nešto veoma zanimljivo se ukazalo na 5 fotografija iz naj verovatnije dvadesetih godina  koje prikazuju grupu ljudi okupljenih na setu oko filmske kame,re pre, ili posle snimanja. Centralna figura na fotografijama je kamera Bell & Hovell 2709 Standard 35mm kamera. Kultni model koji je kinematografiju preveo iz manufakturnog u industrijsko doba.Ta kamera  bila je prekretnica u filmskoj tehnologiji! Naime, pre ovog modela nisu postojali čvrsti tehnički standardi po pitanju vrste I širine trake i  njenog kretanja kroz kameru u toku snimanja, što je pre svega uticalo na distribuciju filmova – posebno na  bioskope. 35 mm Bell & Hovell 2709 Standard filmska kamera  uvela je u industriju 35 mm film i Bell & Hovell zaobljene (na uglovima) perforacije, kojesu štitile celuloid od kidanjale. Zahvaljujući raspodeli opterećenja sila na zaobljenim uglovima perforacija , grajfer je ređe oštećivao traku . Ceo proizvodni lanac, laboratorija, fotokopir aparati, duplikatori i naravno projektori su standardizovani na osnovu tog izuma

Većina američkih filmova dvadesetih, pa čak i tridesetih godina snimljena je ovom kamerom, koja je ujedno i prva metalna kamera ikada proizvedena. Pre B&H 2709, sve kamere su bile napravljene od drveta, sa mesinganim mehanizmima za koje je bila manja vjerovatnoća da će kidati traku sa kvadratnim perforacijama i oštrim uglovima. Kada su vlaga i moljci pojeli Pate studijsku kameru Martina i Ose Džonsona na snimanju u Centralnoj Africi, B&H je proizvela prvi 2709 STANDARD.

B&H 2709 STANDARD kamera ubrzo je dominirala tržištem koje je dugo držao Pathe, a do 1919. godine skoro 80 posto kamera koje se koriste za snimanje u Holivudu proizvodi Bell & Hovell u varijantama modela Standard.   2709 je snimio bezbroj reportaža kratkih i igranih filmova, uključujući neme klasike: Ben-Hur ,Priča o Hristu i Zlatna groznica Čarlija Čaplina.

Iako je proizvedeno  više od 1.200 kamera, danas se retko može naći originalna konfiguracija, jer su mnoge kamere modifikovane za vizuelne efekte i animaciju. Kamera je imala direktnu optiku i to tražilo ali kroz koji je slika gledana kroz kapiju. Snimatelji su mrzeli B&H. tražilo, jer je prikazivalo sliku naopako. Većina serijskih modela je na kraju zamenjena tražilima Mičel sa sistemom prizmi za korekciju slike. Gotovo sve  B&H mat šjabne  su zamijenjene Mičelovim. Originalne  B&H dodatke je gotovo nemoguće pronaći, kao i originalne pan glave i stative jer su zamijenjeni operativnijim priborom. Jedini kompletan primer koji sam video uživo je u ASC muzeju u Los Anđelesu, ali i on ima Mičel stativ i tražilo

.Standardna kamera B&H 2709 je ekskluzivna američka kamera. Ona prema mojim saznanjima nikada nije preplivala  Atlantik i stigla u kontinentalnu Evropu. Njen evropski Pandan je Parvo M  dizajniran u Francuskoj 1920. godine, prethodnik Parvo L, koji je takođe koristio filmsku traku od 35 mm, ali sa kvadratnim Debri perforacijama. Nešto kasnije, bila je usaglašena Dubri-Hauelova perforacija tako da je omogućila potpunu standardizaciju negativa i pozitivnih kopija za svetsko Tržišta.

Parvo l

U vreme mojih studija (1977-1983) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu još uvek je postojala Parvo L kamera na kojoj sam naučio da menjam sočiva i šniram traku. Nadam se da je još negde. Parvo L je korišćen za snimanje klasičnih remek dela domaće kinematografije . Izuzetno su je cenili profesor Vladeta Lukića injegov asistent Lazar Kekić. Korišćen je i za specjalne efekte  u kultnom hororu 1950-ih 'Baš čelik' u režiji Voislava Nanovića. Parvo L je dao poseban 'štih' Francuskom crnom  ali i nemačkom  Kamešspil filmu. Sofisticirana i neobična francuska optika optika bizarnih žižnih daljina je  je stvorila ćitav jedan stil! Kretanje kamere napred ili nazad sa 32 mm objektivom je subjektivni kadar činila je magičnim i stvarala na platnu utisak  koji se više ne može postići. Zaista si bio u tome! Gledala je kroz tvoje oči

Pate studio

Pre ove dve kamere sve do 1919. godine neprikosnovena kraljica nemog doba bila je kamera  Pathe Studio, koji je prema osnovnim principima Lmijerovog kinemaotagfa usavršio Leon Gijom Buli. Kamera je bila drvena, ali veoma sofisticirana. Imala je kasetu sa preko 400 metara, bila  lagana i mobilana.  Proizvedena je u seriji od čak 1700 primeraka. Čak  je i D.V. Grifit njome  snimio prvi super spektakl  “Rađanje jedne nacije. I imao sam srećnu priliku da je vidim na Konzervatoriju za nacionalne umetnosti i medije u Parizu. Postoji  još nešto veoma zanimljivo u vezi sa Bell & Hovell 2709 Standard, što nema veze sa filmskom tehnologijom i istorijom filma, već verovali ili ne, sa istorijom avijacije! Sigurno ste primetili da savremeni putnički avioni imaju pravougaone prozore sa zaobljenim uglovima. Civilna avijacija imala dosta uspeha kada su u telo aviona ugradneni  prozori  zbog iskustva putnika koji su mogli da razgledaju pejsaž iz do tada ne viđene perspective. U početku su prozori bili pravougaoni. Bez obzira na čvrstinu stakla, trpeli su frekventne smetnje i često se lomili što je rezultiralo nezgodama. Vazduhoplovna industrija je pronašla rešenje zasnovano na principu Dubri-Hauel perforacije. Ovu priču sam čuo od kustosa ASC. Muzej u Los Anđelesu tokom razgovora upravo o Bell & Hovell 2709 Standard kameri.

Na fotografijama koje smo istraživali B&H 2709 Standard je kompletan i autentičan za sve delove i dodatnu opremu, vjerovatno iz perioda 1919 - 1922. Pločica sa serijskim brojem nije zabilježena, jer se nalazi na suprotnoj strani  od fotoaparata. Kamera ima originalno Bell & Hovell  inverzno tražilo. Tronožac i glava su takođe autentični. Objektivi na tureli mogu biti Bausch & Lombt. Iako su delimično prekriveni kompendijumom , tako da ne možemo biti sasvim sigurni. U prilog ovoj pretpostavci govori i činjenica da je većina B&L sočiva pravljena u aluminijumskoj boji. Ova vrsta kamere se često koristila za pravljenje specijalnih efekata ili animacija. Na klapi koju  na fotografiji drži jedan od asistenata najverovatnije je oznaka za laboratoriju  da je reč o snimanju specijalnih efekata

Ljudi na slikama su opušteni. Poziraju za fotografa. Slike nisu napravljene tokom stvarne akcije. Verovatno su snimljeni pre, ili posle realizacije filmske scene za promotivne ili privatne svrhe, Snimljene su u spoljnoj studijskoj scenografiji. Verovatno pod Kalifornijskim pre podnevnim prirodnim ambijentalnim svetlom. Na fotografijama dominira lik čoveka sa brkovima i elegantnim šeširom koji je verovatno glavni snimatelj. Natpis na stepeništu u pozadini grupe mogao bi biti deo neke trgovine ili salonavezan za  radnju filma.  Moda? Šeširi pripadaju periodu pre Stetsona i Le Fedorinog stila. Odela su ručno rađena, po meri... Gospodin sa brkovima obučen je u odelo od prvoklasnog engleskog tvida. Riblja kost. Štof za sva vremena!

Dok smo prvi put detaljno pogledali originalne papirne fotografije koncentrisao sam se prvo na kameru, koju dobro poznajem, i na osnovu njenog statusa u kinematografiji, pouzdano tvrdim da su fotografije snimljene u Americi. Ono što je neobično je da su pronađeni ovde, u Vojvodini.  Otkuda ove fotografije ovde u balkanskom neverlandu? Čak i ako su donete u nekoj starinarskoj transakciji u Evropu, prvo su morale da stignu tamo pa tek onda ovde. Kako se to čini malo verovatnim, moguće je da je neko sa fotografija sa ovih prostora bio aktivan dvadesetih i tridesetih godina u Holivudu. Takvih ličnosti nije  moglo biti mnogo. Na prvi pogled pažnju mi je privukla klapa na kojoj piše "efekti"... Odmah sam poumnjao sam da da bi gospodin sa brkovima mogao biti  Slavko Vorkapić,  a tu asocijaciju su imali i ostalui učesnici u igri.

Slavko Vorkapić na snimanju -oficielna fotografija

Slavko Vorkapić je verovatno jedan od najpoznatijih FX majstora u Holivudu tog vremena, glumac, reditelj, avangarddista i montažer, jedan od najznačajnijih teoretičara filma svih vremena („Vizuelna priroda filma“). o njemu je ovde gotovo izlišno pisati

Ipak, neki relevantni podaci o njemu za ovu priču: Slavko je rođen u Dobrincima 17. marta 1894. godine, a odrastao je i školovao se u Sremskoj Mitrovici. U Beogradu je upisao Školu za umetničke zanate a zatim i slikarsku akademiju u Budimpešti. Posle Prvog svetskog rata našao se u Francuskoj, a ubrzo potom u Holivudu. Već 1922. uspeo je da uštedi i kupi kameru . Takođe je držao predavanja o umetnosti, teoriji i praksi filma u važnim studijima. Nakon premijere prvog negovog  filma 'Život i smrt holivudskog statiste br. 9413' na predlog Čarlija Čaplina i Erika fon Strohajma  Paramaunt ga je angažovao kao specijalistu za montažu i specijalne efekte. Ostalo je već ušlo u istoriju! Bio je i predavač i šef katedre na USC Schol Cinematic arts L.A. ... Njegova eksperimentalna dela Šumski šumori" (1940) i "Fingalova pećina" (1941). smatraju se osnovama avangardnog filma.  

U muzeju škole postoji jedna B&H 2709 Standard kamera modifikovana za potrebe animacije koja je njegov poklon. Ta kamera je gotovo izvesno kamera koja se nalazi na našim slikama.

Upoređivanjem nekoliko oficialnih slavkovih oficialnih Slavkovih fotografija sa našim slikama gospodin sa brkovima je sasvim sigurno on lično. Čak je i sako na jednoj od njih identičan. U ovom slučaju imali smo puno sreče ali istraćivanje još nije završeno, ne znamo o kom projektu se radi i ko su ostali ljudi na slikama.

Verujem da bis e tragom ovih požutelih fotografija dao napraviti izuzetan uzbudljiv film.