Hemerologija (od grcke reci hēméra koja znaci ‘dan’) se ponekad definiše kao veština izrade kalendara. Ova definicija, medjutim, nedovoljno opisuju normativnu ulogu hemerologije, koja, na osnovu podele datuma na dobre i loše, povoljne i nepovoljne, srećne i nesrećne, omogućava da se definišu pravila ponašanja, daju saveti ili cak naprave prognoze određenih događaja.
Postavlja se pitanje: kada su ljudi počeli da dele dane na dobre i loše i na osnovu čega su utvrđivali ove kvalitete? Nama danas mozda izgleda logično da je pozadina takve klasifikacije bila astrološka, što bi poreklo hemerologije, u skladu sa onim što znamo o poreklu astrologije, postavilo u Mesopotamiju. To, međutim, najverovatnije nije bio slučaj, uprkos tome što Vavilonske glinene tablice sa astrološkim ‘aforizmima’, još iz doba vladavine kralja Ammi-saduqa (1683-1647 BC), pripisuju kvalitete odredjenim danima u skladu sa planetarnim i stelarnim konstelacijama. Enuma Anu Enlil, prva ekstenzivna kolekcija astroloških aforizama povezuje poplave, ratove, kraljevska venčanja i druge značajne događaje sa nebeskim konstelacijama.
Međutim, ovo jos uvek nije bilo sistematski primenjeno na kalendar kao celinu. Prvi tragovi podele kalendarskih datuma na srećne i nesrećne, na teritoriji nekadašnje Mesopotamije, pripadaju neo-Asirskom periodu (sedmi vek pre nove ere). To je, međutim, čitav millennium nakon što se takva podela na srećne i nesrećne dane pojavljuje u Egiptu, pa je tako vrlo verovatno da je hemerologija potekla upravo iz Egipta i preneta na Arabijsko poluostrvo. Najranije svedočanstvo o podeli dana na dobre i loše se moze pronaci u papirusu Kahun XVII, koji potiče iz vremena vladavine Sostrisa III (1836 – 1818 BC). Detalji klasifikacije se mogu rekonstruisati na osnovu dva druga papirusa, iz vremena vladavine Ramzesa II (1279 - 1213 BC), od kojih se jedan čuva u Britanskom Muzeju u Londonu a drugi u Arheoloskom Muzeju u Kairu.
Prvi papirus je poznat pod imenom “Sallier IV”, po Francois Sallier-u, gradonačelniku Aix-en-Provance s početka 19. veka, koji je nekako došao u posed četiri papirusa koji su, nakon njegove smrti, prodati Britanskom muzeju. Inače, Champollion je, malo nakon svog inicijalnog uspeha u dešifrovanju hieroglifa, u više navrata posećivao Sallier-a, kako bi sadržaj sva četiri papirusa preveo na francuski.
Sallier IV je nepotpuni kalendar koji daje specifikaciju kvaliteta za 223 dana. Svaki dan je podeljen na tri dela i svakom delu je pripisan jedan od dva moguća kvaliteta: dobar (D) ili loš (L). Očigledno je da postoji 6 osnovnih struktura koje se mogu pripisati nekom danu (DDD, DDL, DLL, LLL, LLD, LDD). Međutim, pošto je za Egipćane svaki dan mogao imati primarno muški ili ženski kvalitet, broj mogućih varijacija se povećava na 12. Sallier IV papirus opisuje 223 dana na koje je primenjeno 96 opštih direkcija za ponašanja (izlaziti napolje ili ne, zadržavati stvari ili ih davati drugima i tako dalje), 54 saveta kako reagovati na određene događaje i 15 prognoza toka života i načina smrti, u slučaju kada je neko rođen na odredjeni dan. Mada se ovde po prvi put jasno pojavljuje ideja - koju mi danas povezujemo sa horoskopskom astrologijom - da se na osnovu momenta rođenja moze odrediti sudbina rođenog, razlozi zbog čega su određeni momenti označeni kao dobri ili loši nemaju nikakve veze sa dešavanjima na nebu, već mnogo više sa referencama na događaje koje opisuje egipatska mitologija. Na primer, dvadeset i šesti dan meseca Toth-a je trostruko loš pošto je tog dana Set ubio Ozirisa, što je jedan od najtragičnijih događaja koje egipatska mitologija opisuje. Zbog toga je na taj dan bilo zabranjeno obavljati bilo kakve javne poslove.
Sallier IV potice iz 54. godine vladavine Ramzesa II. Sličan kalendar sa normativnom hemerologijom se pronalazi i u pedesetak godina starijem papirusu, koji je poznat pod imenom “Kairo Kalendar 86637”. Dokument se sastoji od tri knjige, od kojih druga nudi procenu kvaliteta svih dane Egipatske solarne godine (360 ‘normalnih’ i 5 ‘interkalarnih’ dana), pozivajući se na mitoloske reference i dajuci prognozu života i uputstva za ponašanje slično Sallier IV papirusu.
Da su kvaliteti dana u Egiptu definisani ne samo na osnovu mitologije, već i astronomije, utvrdili su 2015. godine norveški istrazivači, Lauri Jetsu i Sebastian Porceddu, koji su statistickom analizom otkrili uticaje lunarnog ciklusa, kao i položaja zvezde Algol, koju su Egipcani povezivali sa Horusom (Jetsu L. & Porceddu S. 2015. Shifting Milestones of Natural Sciences: The Ancient Egyptian Discovery of Algol’s Period Confirmed). Ovo mozda pokazuje da su Egipćani hronologiju mitoloških događaja inicijalno i definisali na osnovu nebeskih konstelacija, zbog čega su kvaliteti dana mogli da budu usklađeni kako sa mitologijom tako i sa astronomijom.
Kada je Ramzes II konačno prekinuo svoje višedecenijsko ratovanje sa Hetitima i oženio Hetitsku princezu 1245. godine pre nove ere, stvorili su se uslovi za veći kulturni uticaj Egipta na zajednice koje su naseljavale Arabijsko poluostrvo. Više vekova kasnije, kada se neo-Asirska država proširila Arabijskim poluostrvom tokom 8. i 7. veka pre nove ere, tamo je zatekla između ostalog i hemerologiju uvezenu iz Egipta. Asirski mudraci su brzo povezali hemerologiju sa Vavilonskom astroloskom tradicijom, menjajuci razloge zbog kojih su neki dani povoljni a neki nepovoljni. Time su ne samo promenili hemerologiju već i samu astrologiju, ciji je fokus preneo sa utvrđivanja korelacije svetskih događaja i položaja nebeskih tela na individualnu prognozu nečijeg života na osnovu astroloških konstelacija u trenutku rođenja. Iako je skoro sasvim sigurno da je ova vrsta natalne astrologije, povezana sa interpretacijom zodijačkog kruga kao kontinuuma, nastala u Maloj Aziji, prvi zodiak se ipak pronalazi u Egiptu, na plafonu hrama u Denderi.
To govori da se neo-Asirska sinteza hemerologije i astrologije, koja je uspostavila osnove horoskopske astrologije, kakva je nama danas poznata, vratila iz Male Azije u Egipat, pre nego što se proširila zapadno, na helenski svet a verovatno i istočno, na teritoriju Indije i Indokine.
autor: Slobodan Simović
Slobodan Simović je, nakon paralelnih studija fizike i filozofije, doktorirao na Univerzitetu u Beogradu, gde je tokom 80-tih godina i radio, u Institutu za Filozofiju i Društvenu Teoriju. Predavao je, kao gostujući professor, na univerzitetima u SAD i Nemačkoj. Od 1991. zivi u Holandiji, gde se bavi softverskim inovacijama.
 | A guest post by
|