Simbolika Sunca i Meseca
Pre i posle demistifikacije
Ovo nije oda suncu i mesecu. Ovo je oda civilizaciji koja je izgrađena prevođenjem iskustva sunca i meseca u simbolički resurs. Taj simbolički resurs je poslužio kao osnova mnogobrojnih diskurzivnih formacija, koje na prvi pogled niti liče jedna na drugu, niti direktno ukazuju na solarna ili lunarna iskustva. Ipak, odatle potiče mitologija. Odatle religija. Odatle nauka. Odatle umetnost. Odatle društvene norme…
Znam da vam ovo nije nepoznato. Ali nije na odmet da se još jednom podsetimo. Sunce i mesec su čovečanstvu doneli VREME. Dan je period sunčeve rotacije. Mesec je izveden iz lunarnog ciklusa. Nedelja je njegova četvrtina. Godina proističe iz solarnog ciklusa, mada je u neka davna vremena, takodje bila zasnovana na lunarnom ciklusu.
Pored vremena, sunce i mesec su čovečanstvu doneli PROSTOR. Istok je tamo gde izlaze na horizontu. Zapad, gde zalaze. Sever, gde se nalaze u zenitu. A jug na suprotnoj strani.
Doneli su i shvatanje RELACIJE. Koja se stalno menja, od balansa do dominacije. Shvatanje CIKLUSA…
Da bi proučavali sunce i mesec ljudi su morali da izmisle geometriju, pa trigonometriju, astronomiju, pa čak i astrologiju. Ipak, možda je osnovni doprinos sunca i meseca našoj civilizaciji još bazičniji, i sastoji se iz uticaja na našu sposobnost opažanja i uočavanja sličnosti i razlika. Svetlost i senka su u osnovi percepcije. Pritom je sama svetlost kompleksna i promenljiva. Može biti jasna kao solarna, a može biti i difuzna, kao lunarna. Sunce i mesec omogućuju vizuelnu imaginaciju, jasnoću prepoznavanja, ali i kreiranje iluzija. Uočavanje sličnosti i razlika. Nagoveštaje, kao i precizne vizije... Imaginacija, percepcija, osećanja i razmišljanja su kognitivne aktivnosti koje su naši preci direktno povezivali sa različitim uticajima meseca i sunca.
Mada se obično govori da je Nebra disk (gore na slici), koji je star nešto manje od 4000 godina, prvi prikaz neba fokusiran na odnos meseca i sunca, naznake lunarnog ciklusa se čak mogu pronaći u pećinskim crtežima Kromanjonaca.
Ovde se prepoznaje 13 tačaka koje simbolizuju dane pre punog meseca, predstavljenog kvadratom. Da to nisu slučajne šare, već je u pitanju matematička notacija, vidi se i po sledećem crtežu, koji prikazuje puni lunarni ciklus, sa istih onih trinaest tačaka pre kvadratne forme.
Vreme, strukturirano prema lunarnom ciklusu je očigledno veoma rano prepoznato kao osnova života, pa zato i simbolički povezano sa crtežima životinja u pokretu. Što svedoči o drevnosti ideje da je dinamika materijalnog života, kako se to kasnije nazivalo, ’sublunarni’ fenomen.
Primitivna taksonomija je bila zasnovana na ovoj binarnoj strukturi. Ona je protumačena antropocentrički kao struktura jedinstva muškog i ženskog principa. Sunce je posmatrano kao simbol muškog kosmičkog principa, principa oca, dok je mesec posmatran kao simbol ženskog principa, principa majke. Faze njihovog medjusobnog odnosa povezane su soli-lunarnim ciklusom, na kome se, uprošćeno gledano, zasnivaju sve ‘ezoteričke’ škole. Odnos meseca i sunca je glavna tema hermetičke literature, koja ima korene u Pitagorejskoj teoriji brojeva, za koju je opravdano verovati da je preuzeta iz egipatskih i sumerskih izvora. U pitanju je jedan ciklus, koji se sastoji iz dva identična a medjusobno suprotna kretanja, od solarne ka lunarnoj i od lunarne ka solarnoj eklipsi, zbog čega može da se predstavi pomoću tri simbola, kojima su obeležene njegove četiri faze.
Ove strukture prepoznajemo u različitim simbolima. Krst je jedan od očiglednih primera. Hristovo raspeće je simbolizovalo kratkotrajni boravak božanskog bića u sferi materijalnog, sferi patnje, sferi vremena i prostora. Medjutim, značaj krsta – kao simbola koji predstavlja Božanstvo - je bio veliki i mnogo pre dolaska hrišćanstva i bio je zasnovan upravo na povezanosti krsta sa solarnom koronom, zracima koji se vide u momentu potpunog pomračenja.
Solarna eklipsa je fascinirala naše pretke iz mnogo različitih razloga, ali je nesumnjivo jedan od osnovnih bio u činjenici da je u sunce moguće gledati samo tokom pomračenja, kada se otkriva i njegova, inače dobro skrivena, ’tajna’: krstasta struktura zraka koje emituje.
Drugi simbol, koji se zasniva na soli-lunarnoj dihotomiji je krug podeljen na Jin i Jang. Ovo je simbol nerazdvojivosti i balansa solarnog i lunarnog, muškog i ženskog principa Kosmosa, toplog i hladnog, svetla i tame. Na apstraktnijem nivou, u pitanju je jasno izražen logički princip diferencijacije kao izvora saznanja, binarne opozicije kao osnove svake taksonomije. Takodje, u pitanju je princip jedinstva i povezanosti ’dobra’ i ’zla’, koji je zauzimao veoma važno mesto u etici taoizma.
Sumeri su sunce i mesec proglasili za Božanstva a nisu daleko od toga bili ni Egipćani, kao ni Maje, Inke ili Asteci. Kao takvi, sunce i mesec su, naravno, smatrani nedostižnim čoveku.
To se promenilo 1959. godine kada je sovjetska Luna 2 postala prvi proizvod čovečanstva koji je dotakao površinu meseca. U okviru Apolo programa, Američki astronauti su se šest puta spuštali na mesec, od čega prvi put 1969. godine. Luna 24 je poslednji sovjetski proizvod koji je tamo sleteo, dok je kineski Čang 4 prva letilica koja se spustila na tamnu stranu meseca u januaru 2019.
Spuštanje na sunce je, naravno, mnogo teži poduhvat s obzirom na ekstremne temperature i nuklearne procese, mada NASA planira da, na Božić ove godine, tamo pošalje letilicu koja će brzinom od oko 600 000 kilometara na sat stići na ’samo’ 3,8 miliona kilometara od površine sunca. To je na manje od 4% razdaljine izmedju sunca i zemlje, gde je spoljašnja temperatura oko 1370 stepeni Celzijusa. Naravno, ovo nije prvi pokušaj da se neka letilica približi suncu. Do sada se stiglo najbliže to 8,1 miliona kilometara od sunčeve površine.
Sve je ovo rezultat potpune promene u shvatanju sunca i meseca, kao ’običnih’ nebeskih tela koja pripadaju istom sistemu kome pripada i Zemlja, i koji su podjednako materijalni i odredjeni istim onim fizičkim zakonima koji regulišu i sve druge fizičke procese ne samo na Zemlji, već i u celokupnom Kosmosu. Iako to sugeriše da su sunce i mesec ’demistifikovani’ razvojem nauke i tehnologije, izgubivši specijalni status koji su imali tokom čitave prethodne istorije čovečanstva, njihov simbolički značaj nije umanjen, već je samo proširen novim konotacijama. Sletanje prvog čoveka na mesec, recimo, je predstavljalo jedan od ključnih momenata u simboličkom ratu zapadnog kapitalizma i istočnog socijalizma, kao što i kinesko sletanje na tamnu stranu meseca ima simbolički značaj da ukaže na kinesko prestizanja Amerike kao najveće ekonomske svetske sile i ambiciju da preuzime primat čak i u kosmičkim istraživanjima.
Uostalom, kao nebeska tela koja najviše utiču na život na Zemlji, sunce i mesec će uvek simbolizovati nešto misteriozno i uzvišeno, bez obzira na naturalističku demistifikaciju i rastuću sposobnost čovečanstva da ih koristi za svoje tehnološke potrebe.
Autor: Slobodan Simović
 | A guest post by
|