SPIRALA TIŠINE
Javno mnjenje kao mehanizam društvene kontrole.
Oduvek sam se pitao šta presudno utiče na izbor paste za zube, ili recimo predsedničke izbore. Od Gustava Lebona do danas menjale su se teorije o funkcionisanju mase kao složenog društvenog entiteta. Mnoge od njih akcentovale su javnost kao socijalni konstruk koji oblikuje konsenzus srazmerno velikih društvenih masa, a kao ključni faktor za modeliranje javnosti često su isticalemedije. Sa druge strane postoje i malobrojnije teorije koje minorizuju ulogu mas-meija tvrdeči da u konačnom oni proizvode isključivo samo sebe. Empirijska istraživanja u toj oblasti su dugo bila retka, nedovovoljno široka, a oko svega se često dizao splin mistifikacija do te mere da sam nailazio i na ozbiljne tvrdnje da je za izbor tog i tog predsednika na tim i tim izborima bila presudna magična veština kongenioznih propagandista koji su umeli da mu izaberu slogan i boju kravate. Zaista!
Zahvaljujuči “Teoriji Spirale Tišine” Elisabet Noel-Najman je za života stekla status klasika komunikologije. Smatra se pionirom u „empirijskom zaokretu” istranjivanjima medija. Njene naučni readovi, se nalaze visoko na listi ključnih doprinosa proučavanju javnog mnjenja. Bibliometrijska analiza objavljena 2015. kaže da su radovi Hansa Matijasa Keplingera i Elizabet Noel-Nojman najcitiraniji istraživači komunikacija do danas.
Elisabet Noel-Nejman je bila predsednica Nemačkog društva za novinarstvo i komunikologiju od 1968. do 1970. i ko-predsednica Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja od 1978. do 1988. godine.
Elisabeth Noelle je rođena 19. decembra 1916. godine, kao drugo od četvoro dece Eve i Ernsta Noellea, koji su živeli u Šarlotenburgu. Nakon završetka srednje škole u Getingenu 1935, Elizabet Noel je pohađala kurseve na privatnoj umetničkoj akademiji. 1935. upisuje novinarstvo, istoriju i filozofiju u Berlinu, Kenigsbergu, Minhenu i Kolumbiji/Misuriju. Godine 1940. doktorirala je u Berlinu sa disertacijom na temu „Američka masovna istraživanja o politici i štampi“. Hrabrost da postavlja pitanja bila je jedna od njenih naj boljih osobina.
Verovatno zato što su Noel-Nojmanove pretpostavke o društvenim uticajima na ljudsko ponašanje kontroverzne i protivrečne široko rasprostranjenim pogledima na racionalnu, autonomnu individuu, spirala ćutanja se ubraja među najcitiranije i najrepliciranije teorije u društvenim naukama.Utemeljena u socijalnoj psihologiji, teorija objašnjava kako dolazi do promena u javnom mnjenju, posebno u moralno i emocionalno opterećenim situacijama.
Teorija spirale tišine može razčlaniti na sledeće osnovne hipoteze:Većina ljudi se plaši društvene izolacije. Stoga ljudi stalno osluškuju ponašanje i stavove drugih ljudi kako bi otkrili koja mišljenja i ponašanja nailaze na odobravanje u javnoj sferi.Društvo vrši „izolacioni pritisak“ pojedinca, na primer, mrštenjem ili okretanjem kada neko kaže ili uradi nešto što je odbačeno od strane u javnosti proklamovane većine. Ljudi imaju tendenciju da sakriju svoje mišljenje kada misle da bi se svojim mišljenjem izložili „pritisku izolacije“. Pojedinci koji osećaju podršku javnosti, nasuprot tome, imaju tendenciju da izraze svoje mišljenje glasno i jasno. Glasno izražavanje mišljenja s jedne strane i tišina s druge strane pokreće spiralu tišine. Proces je obično emocionalnoo zapaljiv i opterećen moralnim dilemama. U slučaju konsenzusa o nekom pitanju u datom društvu, malo je verovatno da će se pokrenuti spirala ćutanja. Spiralu obično izazivaju kontroverzna pitanja. Stvarni broj pristalica mišljenja nije nužno odlučujući za njihovu težinu u spirali ćutanja. Mišljenje manjine se zapravo može shvatiti kao većina u javnoj sferi ako se njeni pristalice ponašaju dovoljno asertivno i agresivno brane svoje mišljenje u javnosti. Masovni mediji mogu imati odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja. Ako mediji više puta na „kumulativan“ način i saglasno, orkestrirano podržavaju jednu stranu u javnoj polemici, ova strana će imati znatno veće šanse da privede proces spirale ćutanja kao pobednik. Strah i pretnja socijalnom izolacijom deluju podsvesno: većina ljudi ne razmišlja svesno o tome kako je njihovo ponašanje orijentisano prema javnom mnjenju. Javno mnjenje je vremenski i prostorno ograničeno. Gde god ljudi žive zajedno u društvima, javno mnjenje će funkcionisati kao mehanizam društvene kontrole. Međutim, ono što javno mnjenje odobrava ili odbija vremenom će se menjati i razlikovati od mesta do mesta. Javno mnjenje stabilizuje i integriše društvo jer se sukobi rešavaju spiralama ćutanja u korist jednog mišljenja. To je ono što se naziva integraciona funkcija javnog mnjenja. Teorija Elizabet Noel Najman čini se prilično relevantnom za zapadna društva, ali u drugim kulturnim tradicijama, Indo Kina, Azija, Islamski svet, zbog različitih obrazaca odnosa jedinke i društva ona je manje učinkovita. Od perioda njenog nastanka strruktura medija i način formiranja javnog mnjenja su se značajno promenili pojavom interneta, socijalnih mreža i ’civilnog novinaratva’ pa mnogi naučnici vrše empirijska istraćivanja koliko je ova promena uticala na njen značaj i pouzdanost.
Elisabeth Noelle-Neumann je prvi put predstavila teoriju spirale tišine u dva naučna članka 1974. Godine 1980. Prva knjiga o spirali tišine objavljena je na nemačkom, nakon čega je usledilo prvo izdanje na engleskom 1984. Do sada je prevedena na 11 jezika.