Ако данас било ког озбиљнијег љубитеља научне фантастике запитате каква је разлика између робота и андроида, добићете мање-више исти одговор: робот је механичка направа способна да обавља некакве задатке, а андроид је вештачки направљено биће од органског материјала.
Ова разлика успоставила се временом, током развоја жанра, јер је било потребно да се нправи дистинкција између појмова који су се у почетку врло слободно користили. Према Енциклопедији научне фантастике, појам робот, када је у питању овај жанр, најчешће означава „произведену мобилну направу, врло често у људском обличју“, док појам андроид подразумева „вештачки направљеног органског хуманоида“. Да би збрка са појмовима била још већа, за оно што се данас у индустрији обично назива роботом, вероватно би било правилније користити појам аутомат – кога бисмо могли дефинисати као машину која је пројектована тако да понавља неке операције.
Опште је познато да се термин робот први пут појављује, у смислу вештачки направљеног бића са људским одликама, у драми чешког писца Р.У.Р. (Росумови Универзални Роботи). Оно што је мање познато јесте да су Чапекове творевине биле нешто што бисмо данас несумњиво звали андроидима, пошто је из текста драме очигледно да су направљене од органског материјала. Иако мање уобичајен, термин андроид је знатно ранијег порекла (изворно у модерном латинском: „androides“, према грчком andro- "човек" + -eides "форма, облик"). Енциклопедији научне фантастике наводи да је овај термин у почетку коришћен пре свега за аутомате за играње шаха и да се у енглеском језику први пут појављује 1727. године да би се описали покушаји алхемичара Алберта Великог да створи вештачког човека. Такође, наводи се да се у прози термин андроид први пут помиње у књизи Марка Дринквотера Уједињени светови, поема, у педесет седам књига (1834), у којој андроиди, машине „у облику људи“, обављају све тешке послове. У раним остварењима термин андроид је често означавао било какву хуманоидну машину. Разлика између робота и андроида, успостављена је тек четрдесетих година двадесетог века, прво код америчког писца Едмонда Хамилтона у серијалу Капетан Будућност, у коме насловног лика прате један робот, један андроид и један мозак у кутији.
Браћа Чапек стварају „роботе”
Карел Чапек је непосредно после Првог светског рата написао драму о производњи вештачких људи од органских материјала, са циљем да се „прави“ људи ослободе од мукотрпног рада. Наравно, драме не ни било да су се ствари почеле да одвијају онако како су творци вештачких људи очекивали, али то је већ нека друга, књижевна страна ове приче. Вратимо се лингвистичкој. У драми, Чапек је доделио симболичка имена не само ликовима, већ и другим појмовима: Domin (према латинском dominus) је генерални директора фабрике Rossum (од чешке речи rozum, свакоме са словенским пореклом јасно разумљиве), Alquist, шеф радничког одељења, добио је име према латинском aliquis (било ко), Fabry, главни инжењер, према фабри-ци, Busman, главни менаџер, према енглеском businessman, Dr Gall, шеф физиолошког и експерименталног одељења, према Galen-у, a вештачким бићима Чапек је наденуо античка имена, као што су Marius или Sulla. Сам писац је неких двадесетак година касније у једном новинском чланку сликовито дочарао како је дошао до назива за вештачке људе, пишући о себи углавном у трећем лицу:
„Аутор драме у ствари није измислио ту реч; он ју је само увео у употребу. Било је то овако: идеја за драму пала је на памет аутору у једном тренутку, без пуно премишљања. Још док је била свежа, пожурио је до брата Јозефа, сликара, који је стајао пред штафелајем, енергично сликајући на платну. „Слушај, Јозефе“, почео је аутор, „имам идеју за једну драму.“ „Какву?“ промрмљао је сликар (заиста је мрмљао јер је у устима држао четкицу). Аутор му је описао идеју што је краће могао. „Онда је напиши“, рекао је сликар, не вадећи четкицу из устију нити престајући да ради на платну. Његова равнодушност била је готово увредљива. „Али“, рекао је аутор, „не знам како да назовем те вештачке раднике. Могао бих да их назовем Лабори, али то ми делује превише буквално.“ „Онда их назови Роботи“, промрмљао је сликар, са четкицом у устима и наставио да слика.“
У лето 1920. године Карел Чапек је одлучио да заврши драму код својих родитеља у Тренчијанским Теплицама. Почетком августа 1920. године вратио се у Праг. У новембру је драму објавила позната издавачка кућа Авентинум у тиражу од 2000 примерака, једва четири недеље након потписивања уговора, са омотом у љубичасто-браон боји који је дизајнирао његов брат Јозеф.
Прву премијеру драме извела је локална аматерска дружина 2. и 3. јануара 1921. године у месту Храдец Кралове. Непуних месец дана након тога, драма је изведена у Народном позоришту у Прагу 25. јануара 1921. године. Представа је, према рецензији у Лидовим новинама од 27. јануара, доживела изврстан пријем, а аутор је на крају представе много пута позиван на сцену.Драма описује активности компаније Rossum’s Universal Robots која производи вештачке људе од синтетичке, органске материје. Ова бића нису механичка створења, могу се заменити за људе и могу размишљати својом главом. У почетку се чини да су срећни што раде за људе, али то се с временом мења, а на крају побуна непријатељских „робота“ наговештава нестанак људске расе, коју можда могу спасити мушки робот и женски робот који се понашају као Адам и Ева.Драма је доживела велику популарност и убрзо се нашла на даскама многих светских позоришта и доживела бројна издања.
Захваљујући изузетној глобалној популарности ове драме, термин робот постао је универзални израз у већини језика за машине са вештачком интелигенцијом које су измислили људи да би им помогли приликом рада. Међутим, занимљиво је како се овај термин одомаћио у нашем језику.
Р.У.Р. на нашим даскама
Др Бојан Јовић у чланку „Научнофантастична драма - словенски допринос настанку жанра и светској књижевности“ сумира релативно богату рецепцију Чапекове драме у српској култури и дотиче се и превода термина робот:
”Када је реч о присуству Чапековог Р.У.Р.-а у нашој култури, драма је изведена у београдском Народном позоришту 29. новембра 1922. године, у режији Велимира Живојиновића Massuke а под насловом „Росумови универзални работници" (превод речи робот еквивалентним русизмом работник може да упућује на чињеницу да се драма доживљавала више као утопија/социјална сатира, али и да су преводилац и редитељ, у непосредном контакту са Чапеком, изабрали реч која је истовремено публици разумљивија од неологизма и која верно указује на изворну семантичку замисао писца да што боље означи дехуманизоване бездушне андроиде-раднике). Текст драме се у целини под насловом R.U.R. Rossum's Universal Robots, Колективна драма са уводном комедијом и 3 чина, први пут објављује часопису Мостови, год. IV, октобар—децембар 1973, свеска 4 (16), у преводу Душана Квапила. Нови превод драме на југословенском простору Јанка Паравића (са енглеског језика) појављује се, уз опширан коментар уредништва, на страницама часописа Sirius (децембар 1986, 127) при чему се дело експлицитно сврстава СФ. О преводима и извођењима Чапекових драма види опширније у Александра Корда Петровић, Од робота до инсеката. Рецепција драмског дела Карла Чапека у српској култури, Задужбина Андрејевић, Београд 2006, а о књижевном делу у целини дисертацију А. Корда Петровић Рецепција дела Карла Чапека у српској култури, Београд, 2002.”
Иако је Чапекова драма доживела веома рану поставку у београдском Народном позоришту, термин робот се није тако брзо „примио“ у нашем језику, с обзиром на то да су преводиоци имали другачије решење.
“Стижe” робот
Да иронија буде већа, термин робот, без обзира на своје словенско порекло, као и много других техничких термина, дошао је у српски језик са Запада. Налажење првог појављивања овог термина код нас би захтевало непримерено велики труд, али преглед доступне домаће штампе преко електронских претраживача лоцира појаву термина робот у касне двадесете године прошлог века. Наиме, у то време све се више развија технологија која омогућава израду механичких људи са софистициранијим карактеристикама него раније. Као илустрација ове тврдње, наводи се следећи текст из једних београдских дневних новина, који повезује термин робот са преводом Чапекове драме:
”Берлин, 1. новембра. — У Берлину се очекује ових дана долазак Ерик Робота, проналаска енглеског капетана В. Н. Ричарда који се налази сада на путу кроз Европу. Робот (машински човек, начињен по узору на Чапекове универзалне работнике) већ ће при своме доласку на Анхалтерској железничкој станици одржати говор. А потом ће на Поздамском Тргу продавати новине, говорити у рундфунк, и појавити се најзад у скали. Ерик Робот може да одговори на осамдесет питања, да телефонира, да пуни ведрице са водом, да чита стање на манометру, да устане и да седне. Оно што чини нарочити јак утисак на гледаоце то је севање његових очију и бацање јаких муња кроз уста. Јер „душа“ механичког човека је електрична. При приказивању његов проналазач дозвољава да се гледа кроз прозорче начињено на леђима како ради компликовани електрични апарат у унутрашњости механичког човека.”
Предметни Ерик је био британски робот, кога су направили 1928. године капетан Вилијам Ричардс и ваздухопловни инжењер Алан Рефел. Ерик Робот је направљен са циљем да отвори изложбу Друштва инжењера моделара, пошто је Џорџ VI (у то време Војвода од Јорка) отказао своје учешће. На отварању Ерик је устао, наклонио се и одржао уводни говор у трајању од четири минута. На грудима су му била угравирана слова "R.U.R."
Како се техника и технологија убрзано развијала тридесетих година прошлог века, термин робот је врло брзо код нас ушао у општу употребу, тако да већ 1934. године имамо примере да се појављује и у укрштеним речима.
Андроиди се појављују код нас после Другог светског рата
Иако је констатовано да се бића које бисмо данас назвали термином андроид јављају врло рано у књижевности, сам термин се усталио у научнофантастичној прози тек крајем тридесетих, а поготову у четрдесетим и педесетим годинама прошлог века. Тешко је утврдити када се код нас јавља први пут у преведеним СФ делима, поготову због тога што је после Другог светског рата јако много прича излазило у данас тешко доступним техничким и омладинским часописима. Због тога ћемо се задржати на помињању овог термина у познатијим остварењима светске научне фантастике. Тако термин андроид срећемо у роману Клифорда Симака И ово наново из 1951. године, који је код нас објављен у трећем броју београдског алманаха Андромеда 1978. године у преводу Зорана Живковића. Две године касније загребачки часопис SIRIUS у броју 47 објављује превод познате приче Алфреда Бестера „Fondly Fahrenheit“ из 1954. године под сугестивним насловом „Андроид убица“ у преводу Божидара Станчића. Далеко најчешће помињано коришћење овог термина имамо у роману Филипа К. Дика Сањају ли андроиди електричне овце?) из 1968. године који је објављен у београдској едицији Зороастер 1984. године у преводу Александра Б. Недељковића. По овом роману Ридли Скот је снимио култни филм Блејд ранер у коме Рутгер Хауер глуми вероватно најпознатијег андроида у свеколикој популарној култури.
*На слици испод види се хуманоидни робот који је на ужас цариника аеродрома ‘Никола Тесла” дошетао са мном и аутором овог текста из Лондона 1914. године.
Ради се о програмабилном антропоморфном роботу са комплексним скелетоном (ноге, кукови, рамени појас, руке, врат, глава) Захваљујући већем броју сензора и камера имао је способност да се оријентише у простору, ступа у интеракције и поправља грешке. Програмирали смо га да снима камкордером и супр 8 камером, па је делимично Д.П. експерименталног целовечерњег филма ”Селфи”.
Користио сам га и у настави глуме на У.Н.П. у вежбама интеракције под називом ”Ти си робот а не ја” неколико година све док му неко од студената није сломио врат. * фуснота. М.П.Н.
Аутор текста: Миодраг Миловановић
 | A guest post by
|
Još da vidimo kako reaguje poštovani publikum.