TRI KRATKE PESME
Iz obližnje reke
Kada sam te prvi put video,
Dugo sam te već poznavao.
Šta je sve u tebi oživelo,
Ni sam ne znam, kako bih znao.
I sve je stvarno, darovi koji se
Ne odvajaju od ruku i očiju,
Već izranjaju iz obližnje reke
I iz vode koje tu nikad nije bilo.
Kao pred rat
Vetar tuče kao pred rat.
Sve je napeto do pucanja.
Jedra i nervi. Zavesa na
Balkonu. Prozor koji se
Oteo i udara levo pa desno.
Pa opet levo. Po ranjenim
Zidovima kuće u kojoj je
Do sinoć trajao porodični mir.
A sada vetar tuče kao pred rat.
Tkanine se, nemoćne, nadimaju.
Jedan po jedan deo kuće
Priznaje vlast vetra.
I bes se taloži, i već odavno je
Na brisanom prostoru.
Utoliko gore i njemu i nama.
Tačka
Ne znam kako smo došli do ove tačke,
Kaže glas koji zna sve o tačkama.
Još je veći problem što to nije
Poslednja tačka do koje ćemo stići.
Naše mogućnosti su neiscrpive.
Nema te tačke na koju se nećemo spustiti.
Nema te tačke koju nećemo
Pretvoriti u naše poslednje uporište.
Nema te tačke koja neće postati deo nas.
I tako nestati kao da je nikada nije ni bilo.
