Tri kratke pesme o priči, prugama i glasu u noći

Gojko Božović

Pričaj mi

Pričaj mi,

Sada kao nikad pre,

Pričaj mi,

Posle će biti kasno,

Pričaj mi,

To nikom više neće biti važno,

Pričaj mi,

Makar samo meni,

Pričaj mi,

I ja ću pričati,

Pričaj mi,

Da čujem reč.

Snežana Vujović Nikolič - akvarel. mali format

Pruge

Tonu pruge u zemlju

Odnoseći senke vozova

Koji hukću i tutnje,

Odnoseći senke ljudi koji

Prestravljeno preskaču preko

Šina, vukući za sobom decu

I sav ostali umor nekadašnjeg života,

I rosu koja je obnovila

Putnika na izmaku snaga i cilja,

Odnoseći, uostalom, teret koji,

Nikome više potreban,

Nema kud drugo

Nego u zemlju koja se

Ugiba, puni i pazi

Da ne prevrši meru.

Snežana Vujović Nikolič - akvarel srednji format

Nadomak

Nadomak vatre ili nadomak cilja.

U suprotnostima koje su našle

Svoj glas, a još traže svoju dušu.

Smiruje se dan, ali se noć neće

Smiriti, ona zna šta radi i dokle se

Prostire njena nepomućena vlast,

A ti si tu samo slamka na noćnom

Vetru, samo glas u noći, samo

Odjek koji se ne smiruje, već luta

Među brdima nad zalivom.

Snežana Vujović Nikolič - akvarel 50 x 70

Autor: Gojko Božović