ZATO

Što su poniženi

Zašto.

Znam njihov put nije bio lak.

Trebalo je biti oko, saginjati glavu, telo.Smejati se na reč. Zarez.Slušati.

Jer kao veliki vole da ih slušaš.Trebalo je ćutati. Izboriti se da te primeti.

Da u gomili budeš taj. Ta.

A kada osvojiš to mestašce pored. 

Onda se nastavlja tapšanje. Udvaranje.Maženje. Sneni pogledi. Odbrana. I kada nema napada. 

Ćutanje. Samo ako si dovoljno blizu. Na mig.

To samo prvi krug sme.

Zašto.

Možda. Iz. Poniženosti.

Koja se nekada desila.

Sećaš se smeha. Kada si bio. Dole.

Koju nisi mogao. Uspeo. 

Sa kojom si nastavio da živiš.

I.

Kada si sam budeš ponižen.

Gutaš. 

U prvom si krugu. On je baš za te nepovratno ponižene.

Ulaziš u kuću koja ti ne pripada. 

Kola koja si sanjao.

Ne poznaješ Miru iz trafike. Ne ideš više po cigarete. To rade drugi.

Ne pališ auto pa se sekiraš. Akumulator. Zvaću Peru iz servisa.

To radi vozač.

U kuću ulaziš ponekad.

Decu viđaš ponekad.

U tom prostranom kabinetu zahtevaš preciznu temperaturu.

Čeka te dupli kapućino.

Ne piješ crnu.

Ceđena.

Primaš. One sebi slične. Pokorne.

Građane. Građanke. Mozeš mnogo.

Ti si uspeo.

Kojima si sve pomogao. Iz te fotelje moći.

Oko deset odlaziš u kafić.

Zatvorenog tipa.

Na primer u Vladetinoj.

Modiljani.

Sa teškim zavesama.

Samo istrčiš u Kiton odelu. Dior bundi.

I širiš.

Mrežu.

Gradiš.

Mučiš se.

Držeći tananu kašičicu kapućina na ivici usana. Koja svakog trenutka može da. Padne.

A njih dve dvojica te gledaju. Oni su drugi krug. Oni su manje poniženi.

Da. Bravo šefe. Kao da odahnu kada izgovoriš.

Ti si uspeo. Ti si osvojio. Ti ne plaćaš više kod Sanje iz Maksija na kasi.

Pa ti više ne živiš u Priboju.Zemun polju. Galenici. Ugrinovcima.

Ti si Beogradjanin. Dedinjanin. Možda živiš u Krunskoj.

Ti možeš sve.

Do šefa. Tu najbolje ćutiš. 

Jer ćutanje je zlato. 

Ono noću. Ili pred jutro. Nemaš vremena za san. Od.

Kafana. 

Onih koji te čekaju.

Onih manje.

Koji ćute pred tobom. Da bi stigli do tog kruga.

Ono kada sklopiš oči.

Kada si sam. 

Običan.

Go.

Možda jutros.

Jel vredelo. 

Laž. Sve.

Uplašiš se.

Ne za dete. Muža .Ženu. Roditelje.

Za sebe.

I ne mozeš nazad.

Bolestan si.

Nema leka.

Nema sna.

I on te neće. A san to može. On bira. Ne kupuje se. Pa da pošalješ Lazu. Kupi mi sto kilograma sna. 

Ponižen.

Doveka.

Autor: Aleksandra Radović